Предавао нам је физику у гимназији. Увек у плавом радничком мантилу, у џепу тефтер са белешкама. Никад нисмо сазнали шта је то писао о нама, мада је наш тефтер доносио и на 10. и на 15. годишњицу. Није хтео да покаже. Било је зезања код њега на часу, мада је понекад инсистирао да се дефиниција неког закона запамти тачно његовим речима, чак и кад су те речи биле толико застареле да је сметало разумевању. Например, просту размеру, a/b=c/d је изговарао „као што се има а са бе, тако се има це са де“, што нисам никад и нигде другде чуо. Било је тога још, ал' сам само ово успео да запамтим.
Био га је глас да је штогод женскарош и не нарочито имун на зов младих сирена из виших разреда. Наводно су га неколико пута ухватили и ин флагранти, чак и са биологичарком (позамашна, бар је нама тада изгледала огромна, мада можда није имала преко 80кг). Једном сам их и сам затекао у њеном кабинету, и то је прво био закључан... пише ту негде.
А онда, неких 12-13 година касније упознам његову жену - предавала географију у машинској. Седела до мене на неким седницама. Све му је опроштено.