Јутрос дошла таман кад сам завршавао бријање. Дао сам јој да чита "Мназ" па смо онда прешли на математику. Урадимо задатак па се изљубимо па следећи. Диван осећај, то су они чувени лептири у стомаку. Пролеће...
Око подне, стигне писмо од Меланије. Нисам отварао, само рекао "ето чекаш из Немачке, стигне из Новог Сада, и обратно".
(... 38 речи...)
Поподне делио слике. Кад сам ишао да однесем додатак другом пет, сретнем је код зборнице. Договоримо се за недељу, и да некако удеси да на море не иде са трећом сменом (прва половина августа), него са другом, наиме треба да вади крајнике, па би то августа.
У четвртак (7.) ујутро дошли Болди и Кид па смо отишли до Нафтагаса да средимо шта треба. Ухватили њиховог председника да нас развезе, па смо покупили и озвучење - Трле нас је зајебао, увалио нам старо озвучење, а оно што је Гаша имао је неупотребљиво. Јебавасмо се летњи дан до подне, разлаз за ручак, па онда из школе узмемо оно боље појачало, однесемо у Нафтагас, све лепо монтирамо. И даље не ради како треба ал' смо на добром путу. Отишли до града и гледали "Детектива Клута", са Џејн Фондом (изгледа јебежљиво у том филму).
У петак смо Кид и ја још петљали око тог озвучења, и неким чудом прорадило у одсудном тренутку. (не сећам се тачно зашто смо све ово радили, ал' мислим да је Славко гостовао са хором испред Нафтагаса на паркингу, а озвучење је било због осталих учесника приредбе)
Њихов председник нас опет развезао, онда је Кид ручао код мене, па смо отишли код њега на кафу и оправку грамофона, па је донео гомилу плоча код мене и најзад чуо "Таркуса" са ваљаним звуком*. Оставио ми плоче.
У суботу преподне била Слађа, да нам прође време. Кева ми сушила косу феном па ми дошла глава двапут већа.
Последњи дан школе, ни тамо ни овамо. У неким учионицама нема струје у утичницама (сад приметили кад су донели музику, то иначе нико не користи). Не зна се кад је час кад је одмор. Отишао до Гаше са још једним, ја вињак они џин. Клопали румунске саламе, неопран купус право са главице, ратлук и сок од кајсије. Бубњарски концерт за три столице и четку за косу. Расположење.
У повратку ме ухвати пљусак. Увече у диску са друштвом, било вина а нису сви ни пили (само Хазим, Гаша, Чарга и ја). (... 10 речи...) Нека мала Д. каже зна ме са Фрушке (од кад то, ја се не сећам) и као председника, пита како смем да пијем. Што да не смем? Па као председник. А, то су се зајебали, изабрали погрешног. И тако се све правио као да барим све рибе редом, а у себи се надао да се она појави већ једном. А рибе све згодне и добро расположене и добро зезање, али где је она.
У недељу ништа, чабар. Петљао са магнетофонима, снимао звук за филмове. Увече се појавио али ње није било, ни Маришке ни никог, отишао у пола десет. Чантрао неко време са Бором и онда кући па тугуј.
У понедељак још петљао са звуком, плочама и магнетофонима. Отишао поподне по сведочанство, ааа види четворка из физике, четворка из хемије, ништа од Вука. Пичке једне, коме све нису поправили, а што сам имао обавезе са стране, то не пише у сведочанству. Поподне био са кевом код Миливоја, увече нигде.
У уторак отишао до гимназије нешто да средим и да узмем себи четири примерка "Мназа" (тираж је требало да покрије и матуранте, ал' није стигло до свих, била ремитенда). Није више матори секретар него нека гуска, све ми нешто попује и намешта да испаднем крив. Од тога сам оперисан, хвала, вратио равном мером.
Отишао кући, опрао гаражу (спадне блата с точкова, буде свачег), сређивао Забавнике (новија годишта су сад ту, старија су увелико на тавану). Поподне ме ћале возио те сам вратио Аћиму књиге и Киду плоче. Како год сам знао поручивао сам јој да се појави.
Среда, убијао време, гледао теве...
У четвртак (14.), апстиненцијална криза... кренем насумице у град, све у нади да ћу је срести. Знао сам да тог дана полаже, али и да је прва на списку. Пошто сам се појавио тек око десет, рачунао сам да је већ готова и да је ко зна где, али сам за сваки случај сео пред библиотеку на неки зидић и читао "Травничку хронику", све изгледајући преко трга. Наишле неке рибе (записао сам имена ал' се не сећам ко су), заклањале ми видик, па сам их упозорио. Пролазиле разне плавуше ал' ниједна не личи, осим једне ал' тамнија јој нијанса, ма не то ми се чини због кошуље пази исту такву има и она, а и ход одговара мада њу никад нисам видео да овако хода, а и љубичаста торбица... ма нико нема љубичасту торбицу осим ње, то је она, трк! Срећом сетим се да завирим у Грамаг (дућан први до водоторња, где смо увек увече куповали пиће) и ето ње на каси, плаћа. Станем код врата, чекам, прођу два-три минута, прође Марко Бозон, изађе она, не примети ме, дођем јој иза леђа и поклопим очи шаком. Баш смо се обрадовали једно другом, срце ми је лупало, каже носи зубарима ужину. Чекао сам пола сата да заврши с њима, а утом наиђу Маришка и она друга, кажу уплате код феријалаца се примају од пет. У коју ћете смену, кажу у другу, друга половина јула. Океј казаћу јој.
Седели смо сат ипо у малом парку, зезали се, и покушавао сам да јој измамим обећање да ће доћи увече. Главно да сам је најзад срео, ово је била баш пауза. Осам дана.
Увече стојимо код Пролетера Гаша и Радоје. Већ ми се чини да неће ни доћи, и кренемо већ, ал овај се врати да купи дувана. Тад је спазим и само кажем "ћао" и одем јој у сусрет. Није нам се ишло на Па шта онда, него... (... 102 речи...)
----
* завршило се тако што је четири године касније откупио то моје озвучење