01-IV-1974.
Понедељак, дакле ништа. Мало зезали Попа за нешто.
Уторак, у Дом, "Коње убијају, зар не", али нисам ишао јер смо кева, бака и ја ишли код неког занимљивог типа у Чурду да ми шије матурско. Стигао на крај филма, зезао ме нешто уметнички директор, каже аха, хвата те малограђанштина. Видећеш, ту на матури ће тачно да се види који ће да испадну филистри а ко су независни духови.
Субота, 6. април, стојим на припеци испред Пролетера, очекујем је. Читам НИН, изашао дужи чланак о Корни групи (кад те једном пошаљу на евровизију, одједном има разлога да се појавиш и у озбиљним новинама... из разлога који су постојали и пре, али сад је тренутак). Са мном стајала Боса, чекала неког Ч. па га и дочекала. ЖГЉ одржао пети час заједно нама и IV3, јер НМН није ту, па онда ми немамо шести. Што значи да чекам 45 минута дуже него што је требало. Око 14:00, у јеку расправе о италијанској влади ("дајте ми нешто што пада ређе"), долази она. Познајем је издалека по ходу и лелујању косе. Уморна, гладна. Зезамо се на празан стомак неких пола сата.
Моји се код куће већ усрали што ме нема. А како сам и могао да најавим.
Увече прво до позоришта да набавим карте за премијеру. Смешно јефтино, а јефтина и публика, тј. ми. Представа је, у духу ових година, "незастиђена агитка", тј о партизанима све најбоље, с тим што су овде величали мале људе који су се у чети нашли случајно, и испали нешто без неке намере. Мислио сам да ћемо штрчати, она без партијске значке (коју иначе никад ни не носи, ал' би пасовала овде) а ја у фармеркама, око нас премијерна публика. Међутим јок, скроз смо се уклопили.
После представе код мене гледали то такмичење за песму евровизије, корнијевци су одлично изгледали и "Моја генерација" је вероватно најбоља евровизијска песма свих времена, дакле скроз погрешна за то место. Но, те вечери је лансирана Аба, и све је прошло како је прошло.
У недељу снимао са Грнетом негде његове сцене за "Стара добра времена", а онда остатак код ње у улици.
У понедељак и уторак радио фотке, чак ми је и Марко Бозон платио (!). Она је требало да дође у четвртак, маторима 20. годишњица брака па мало да изађемо на вечеру, ал' је јавила да ће доћи тек у петак. Отишао да јавим Оми да је не чека у четвртак, а испало да и она мисли да не треба да долази, јер шта ће она на њиховој годишњици. Купио материјала за фотосе, и маторима Вуков Рјечник за годишњицу, а бака купила купатилски кантар.
У петак (12.) поподне одемо ћале и ја, одвеземо баку и још једну бабу из комшилука у цркву (опет кренула да иде, једно време није). Прошетамо около. Наилази она са цимерком, а наш табло, IV5пп, у излогу преко пута од апотеке. Каже цимерка "ето ти први сусрет с њим чим дођеш кући... а ево и други" - јер тог тренутка наилазимо ћале и ја. Прво одемо и купимо плоче (БС&Т и Харисонов неки каснији, разочарала ме оба). Одвеземо је кући, гладна је, па се вратимо у град и никако да смислимо шта да купимо кеви. Најзад нађемо неку ћилибарску наруквицу, па онда тражимо још нешто, кад видимо упада она у неку радњу са метражном робом. Уђем за њом, дођем с леђа и кажем "није лоше али што баш та боја" "а, ти си, е да видиш што сам нашла добар тексас хоћу да шијем панталоне". Останем са њом у граду а ћале оде кући. Зевзечили се још неко време, па свако на свој бус.
Четврти пут смо се срели увече, дошао сам по њу. Већ је шила панталоне. Показала ми писмо од сестре од тетке из Швабије. Мала изгледа бистро, још само да пређе са пунча на вино.
Кренули смо у град.
(... 63 речи...) И нисмо много ни каснили у повратку.
У суботу увече одемо заједно матори и ја по њу, моји упицањени, ја осредње, она у новим млечноплавим панталонама шивеним тамноплавим концем. Спаковала један лак за косу из ујине резерве и нешто лала из баште. Ома наравно напоменула да прво њу вратим кући па онда возим моје. Обећао, наравно, мада... откуд она може да зна куд сам возио. Па смо закључили да је се то ни не тиче.
Отишли смо тако до "Багремове сенке" у суседно село, тј мало изван, место на гласу. Место није било баш згодно, помоћни сто поред музике, ал' после смо видели да су додавали столова на још гора места. Још смо добро и прошли. Ћале ми је препустио кључеве и боровницу, она је ударила по вину, а мало и вино по њој, матори су пили шта су пили. У повратку је нешто срао око вожње, па сам му рекао шта је он зајебао у одласку, па је ућутао. Скренем угао раније, да не пролазе двапут кроз њен крај, право кући. Оставим их, а онда... (... 55 речи...).
Осећам да нећу дуго издржати са дневником, и ово све пишем са три-четири недеље закашњења.
У недељу, негде за време кафе, дошли Поп и још један да им ушнирам филм у дозну. То мора у мраку, а они то никад нису радили. Ја то радим већ рутински.
Понедељак, Рудолф пита пошто је карта од Београда до Бангкока. Гаша ми донео кључеве од клуба (?). Пошто смо се ћале и ја таман спремали за Земун, крене и он са нама. Као хтео да купи одело, ал' више смо се зезали код теча Киће док је ћале био на факсу. Ј.Б. хоће да на балу напије латинца.
Тада сам ваљда купио "Познавање медија, човекових продужетака" од Маршала МакЛуана. Међу ретким књигама после којих другачије гледаш на ствари и појаве.
Уторак, 16. "МЕШ" у Дому омладине.
У петак (19.) ето ње. Тј био сам по њу, и да се видим са Омом. Увече до диска, (... 14 речи...) па нас је после неког времена најурио прави правцати крејзимен, са све батеријом. Нисам хтео да се расправљам, знам с каквим имам посла. Време нам је ионако истицало, те смо отишли.
У суботу ваљда одговарао биологију. Поподне ишао с баком код нашег кројача у Чурду да однесемо поставу и цибзар. Кад је видео цибзар, одмах "где си то нашо!" - јер је мука жива да се нађе метални, на све стране само пластична срања.
Пешке или колима? Скоро случајно пошао колима ипак, нашао је тек око пола девет. Испрва била нешто слабо расположена, а онда смо нашли једно друштво, па после Болдија и Кида, па нас је то освежило. Кренули да се гребемо за пиво, па испало да има за два, а у џепу нађем динар ипо (150 старих) па ето и мени за сок кад смо вратили флаше. Болди нас звао код њега, има рума. Ја возим а иде се некуд и њој, те хвала, само се оквирно договоримо да бисмо могли нешто за први мај, некакав излет.
После је нешто каснила кући, али је упалила контра: што Арпику будиш тако касно а мене тераш да устанем већ у седам?
У недељу, 21. пробни матурски писмени, написао сам нешто лудо, штета што је само писмени и што је нестало. После у клубу био само Џамбо, а док сам чекао бус спопадне ме нека сраћкалица, срећом школа отворена а близу.
После ме задесило опет кад сам је пратио на бус, можда два ћошка па трк назад.
(Бајло, Слађа, Боса, Василија. На осталим фоткама, има их неколико, удесно даље су Оли Бој, Средљак, ја (са већ поприличном косом*), Милица.)
У уторак се сликали на предвојничкој, у среду и обашка разред и сликали се и код Соње, увече развио оне од уторка. У четвртак исправак тог писменог. Бајче успео да прегура са кеца на тројку. Увече заглавио у лабораторији, гомила слика. Имам и једну где је НМН у шушкавцу, ал' ништа нарочито. Тј он у шушкавцу а рибе све у минићима. И Драгана је тих дана носила онај њен најкраћи минић, што ју је моја кева питала „јел ти то сушиш на кишобрану“, а ни остале девојке нису много заостајале. Чак је и, условно речено, конзервативнији клуб био на бар 10цм изнад колена.
У петак (26.) делио слике. Рекла да долази тек у уторак (30. дакле пред сам први мај), није писала. Поподне ишао са ћалетом у Румунију, увалили нам да возимо наку бабу, Зуску, до конзулата у Темишвару, јер је био неки проблем. Оставили смо је тамо, једва смо је се отарасили. После смо учинили јуриш кроз самоуслуге и некако се отарасили лове. Чак и цариници ме зајебавају због косе.
У међувремену били Кид и Бранка да се договоримо за излет. Пошто ме нису нашли, заказали ми за суботу у осам увече. Ово почиње да личи на трипер комбинацију - њих две у истом друштву цео дан, она са бившим и садашњим... могло би бити весело... а треба видети и са Болдијем и Ечијем, а и они су у Новом Саду. Ствари се компликују.
----
* још један доказ да је оно јесенас била кампања утеривања социјализма и дисциплине у школу, да не бисмо случајно правили демонстрације као претходна генерација. Ја сам се принудно шишао, океј, урадили смо посао, готово. Од полугодишта надаље ни речи о свему томе, боли неког ћошак.
Спомиње се: IV3, IV5пп, Арпад Гунароши (Арпи), Болдижар Барваи (Болди), Босиљка Шаин (Боса), Бранка, Василија Зајић, Веља Бачикин (Бајче), Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Средљев (Средљак), Грне, Дом омладине, Драгана Витас, Ендре Фелбаб (Ечи), Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Здравко Сметовачки (Воза), Золтан Кадар (Кид), Марко Дамјанов (Марко Бозон), Марко Поповић (Поп), Милица Ерцешки, Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Оливера Стојановић (Оли Бој), Ома, Рудолф Охснер, Славица Тејин (Слађа), Соња Славковић, теча Кића, Чурда, шушкавац, на енглеском