26-III-1974.: Алкохолно крштење
У уторак, 26., сам узео од Снеце "Пасију" Џетро тала на преслушавање. Увече је у клубу био неки радни састанак, добио сам пропусницу за филм "Побуна у Адалејну" али од краја састанка до филма је било доста, па сам свратио до Пролетера. Хазиму рођендан. Од друштва је на поклон већ добио курац: шаргарепу, два барена јајета, на кутији пише "не тумбај". Кад сам наишао, утрапили ми њега да му честитам, и нешто киселе воде са којом нисам знао шта бих. Нисам знао ни шта бих са собом. С једне стране отишао бих да погледам филм, с друге стране одавно нисам био у проводу с овом бандом, можда још од јесенас кад је Чарги био рођендан. Те увалим пропусницу неком, и кренем са друштвом. Прво ми наплате уписнину, тј да тргнем један вињак, и све гледам где бих се уденуо, ал' не лежи ми више. Мало мутио Бештару ако може гајба још који пут, мало са Гашом пишао у реку (били смо у паркићу испред суда).
А онда се нашао неки рум, и ја решим да не бројим оне вињаке, него крећем од нуле. Испостави се да још један из друштва има гајбу, а да сам пијан сам схватио тек кад сам видео с коликим закашњењем сам укапирао да та гајба није овде него у Панчеву. Од вечере сам ухватио ваљда једну штанглу чоколаде, јео Јозди из руке, певао нешто с њима (Јозда пева горе од мене), причао енглески са Бештаром и одмах преводио да не мисле да нешто мутимо
и ту имам рупу у сећању
знам да је наишла Паса и да сам рекао да ако наставим да пијем може свашта да буде али ево још три гутљаја рума и ни капи више. И та три гутљаја ме баш оборе. Уопште се не сећам да смо ишли у диско, можда слика две али не и како смо ушли и изашли. Онда ме Гаша водио на обалу испод малог моста да бљујем, па ме терао да трчим тамо амо да дођем к себи, па сам хтео да га бацим у воду. Па су ме водили на брод да попијем кафу без шећера али да пазим да келнер не примети да сам пијан, да нас не избаци све напоље. Степенице којима се силази под палубу су баш стрме, ал' сам се сконцентрисао и то ме ваљда и привело ближе нормали, а и та кафа је помогла. Рече Радоје да није видео да неко пијан тако паметно говори, "и још ја не могу руски ни трезан, а он онако пијан ем прича енглески ем преводи и још са нама разговара".
Од кафе ми се, наравно, бљувало, па сам седмим чулом нашао редом равнотежу степенице мостић и зид од моста, на који сам се наслонио и избацио то све из себе. "Добро је док је и кафу повратио", рече Гаша. Онда ме Бештара терао да трчим шест кругова од моста до брода, а Јозда је чувао обалу. Хтео сам да ме Бештара вози мотоциклом кући, али боље што није. У парку иза Дома омладине сам бљувао још мало, уштимао ноге и био најзад способан да ходам нормално. Био жедан, срећом с ове стране парка има бунар. Кући су ме отпратили Ј.Б., Бештара и један из IV3*.
Кући сам некако нашао пенкало, из петог покушаја, папир из другог, а из прве написао цедуљу "буђење у 6".
После пита кева да ли сам пио синоћ. "Јој мани, навозали ме само тако".
Како је приметила да сам пио? Па, мислио сам да сам добро затворио и закључао капију, а нисам. Требало је још мало да притиснем.
Сутрадан је била радна акција, равнали смо травњак преко пута гробља. Остали су били распоређени другде дуж улице - велико умивање града за ту средњошколску олимпијаду. Баки није дошао јер су пуцали у шинобус (један мислио да има лопове око куће па испалио метак насумице, успео да погоди воз, каже Баки "овај стао гледа шта је, па кад је укапирао да је метак, дај гас да бежимо одавде")(Онај из нацртне после рече "а мислио сам да су се тамо већ навикли на гвозденог коња"). НМН, наравно, опет изиграва генерала. Марко Бозон се појавио са шеширом и наочарима за сунце, иако је било облачно, има нешто на глави па штити рану, шта ли. Једно време је и на час долазио са шеширом.
Било нас је доста, направио сам доста фотки. Четворица са лопатама су редом Шишке, па нека риба, па Баки, Мјежац, Жара.
Тек поподне сам се испавао. Мислим да до матурског бала нећу пити.
(... 83 речи...)
У четвртак, 28. ми је Радоје причао шта сам све радио. Изреконструисао ток догађаја. И сви ме опет познају.
У суботу друга радна акција, опет исто - НМН опет изиграва генерала и све скупа мисли да у збиру не можемо бити паметнији од њега. Бајло, Шишке и ја хтели да се упишамо, па за време паузе бриснули код мене на пишање (није ни далеко).
Увече код ње, кројила хаљину. Зезали се, отишли до диска, после се сетила да се наљути за оно картање од недеље. Нисам попустио него смо се објаснили.
У недељу, 30., смо преслушавали још неке траке што сам накупио разних снимака Корни групе, баш је тако нешто наилазило. Ваљда што иду на Евровизију. Таман смо се разбашкарили, кад наилазе Поп и Срле и преслушава се "Пасија". Каже овај први, "ау ала ти имаш опасну бабу, ала бари снајку, пази поморанџу у торбу, само да се знамо...". После отфурао њу на бус а њих двојицу до клуба.
----
* син неке наставнице из Змаја, умро међу првима, можда и пре 2001.
Спомиње се: 28-V-2018., IV3, Велемир Прокин (Чарга), вињак, Владимир Себешћен (Бештара), Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Ража (Жара), Дом омладине, Живко Мједеница (Мјежац), Змај, Јован Зданић (Јозда), Марко Дамјанов (Марко Бозон), Марко Поповић (Поп), Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), радна акција, Радоје Стевић, Синиша Штетин (Шишке), Снежана Стојановић (Снеца), Спасенија Вишњић (Паса), Срђан Злајин (Срле), Хазим Јабучин, на енглеском