23-V-1974.

(овај снимак мора да је из наредног месеца, виђе пројектора на пећи; слајд који се види на зиду је из исте ове серије)

Добро се испавао. Увече једва дочекао да чујем како је прошла. Социологија 9, предвојничка 8, добар почетак.

Кренули ка Дому омладине, Венац затворен, без речи и договора се окрећемо у месту и правац Грамаг. Купили неко косовско вино, па онда отишли у Дом да гледамо "Белешке једне Ане" по Моми Капору. Клинка која игра Ану је суви геније, а Мишелина игра нико други до Жаре звуковњак.

(... 33 речи...)

Ту негде је настала и она гомила слајдова кад смо се пењали на Текстилову зграду и фоткали центар одозго.

27. са ћалетом у Земуну.

Недеља 2. јуна, била Слађа, ваљда и она.

Сутрадан, са ћалетом и кевом у Земун - ћале дипломирао. Сад је дипломирани каубој. Много читам - "Кужиш, стари мој", "Јенки на двору краља Артура". Помрачење месеца.

Четвртог хтео опет нешто да сликам са кровова на 25. мају, кад ја тамо а понестане филма. На регули бројач никад није ни радио како треба.

Петог отишао до ње, седи у башти у бикинију (дивно јој стоји) и сунча се. Брали трешње. Шетали по њеном крају. Ускоро полаже хемију.

Петак, 7. одлука у клубу да се на фестивал не иде одмах него само у суботу и недељу. Добијамо и коначну одлуку, Ома неће да је пусти да иде са мном на летовање. Ал' бес не вреди, треба се борити, треба нешто смислити. Остаје горчина.

(ово су три снимка један преко другог: одсјај уличног светла на цреповима; поглед на раскрсницу; поглед ка шећерани, од чега се види само забат куће где је Калетова тетка и нека црвена светла на највишем делу фабрике; четврти снимак (заборавио, сад видим) је окретање звезданог неба. Све снимљено са клупског статива, стојећи на равном крову оних нуспросторија)

Субота, 8. Фестивал се распада. Меланија се није појавила, можда се више нећемо ни виђати, а можда и боље тако. Букац се појавио са рибом (не знам којом, на крају знам да се оженио сестром Д.К. из VIII₂). Корнијевце ми пустили на 18 слика у секунди уместо 16, па се до краја накупило 40 секунди звука који се неће чути јер је филм већ прошао.

Недеља. Био до њеног стана да покупим њене ствари. Нашао колегу из кино клуба Крањ, који је исто био у Унесковој селекцији претпрошле године.

У бусу за назад се договарамо како да тргујемо за време школске олимпијаде. У бусу нека двојица Швабаца, путују за свој грош а мени се стужило. Ал' сетим се њене забране, да не будем огорчен, прогутам ту... ситуациону завист и идемо даље. Одем прво до ње и однесем јој ствари. Успут се дође и до теме путовања, сетим се неког типа који је од Немачке до Задра дошао солекс мопедом. Реч по реч и заврши се тим да Ома ауторитативно-командним тоном каже "не дам да ми упропастиш ћерку". Добро, само да се знамо. У башти, на једном папиру смо написали имена места која смо хтели да обиђемо (Бекешчаба, Крањ, Амерсфорт, Диселдорф), који смо онда исецкали и расули по њеној башти, ваљда ће из тога једном изнићи нешто боље.

Одемо до града. Успут сретнемо Ечија и Живу. Отишли да шетамо по Малој Америци. Негде кроз прозор угледамо колор телевизор, па не изгледа лоше.

(колор телевизори су ми били онако, фантазија. Иако се програм у боји емитовао од почетка 1972. нити је сав био у боји нити је тих телевизора било много. Први пут сам седео у соби која га има тек ваљда наредне године, код Букца. Чешће бих стајао пред радњом и гледао у излогу, и видео колико ту може добро да се уради слика, и колико је техника још килава, како боја уме одвратно да изгледа ако је пренос из ко зна одакле, погуби се ту нешто у преносу. Осмица је умела боље да изгледа него теве.)

У Грамагу узмемо далматинску капљицу. Одемо под мост код Супа, јер је почела кишица. У боцу после оставили поруку, "...9. VI у 21:00 под мостом код Супа, у част пропасти великих планова о летовању". Ово је био финале сахране тих планова. - Флашу смо пустили низводно, а ми долмом узводно до фабрике шешира, где смо нашли згодно место, заклоњено. Кишица је стала а ветар није много сметао.

Писање дневника иде све килавије, јер сам то писао пет недеља касније.

Хемију је полагала 12. Прошла практични, пала на усменом. Плакала цело вече. (... 14 речи...)

Субота, 15. било неко жирирање, опет раја из ФКС - Мика Путник итд, јер смо уприличили фестивал омладинског спортског филма уз олимпијаду. Добио сам бронзу за "Кајакаше" - оно, једино је кадрирање било океј, лепо то изгледа, ал' да има неку идеју и нема.

Недеља, 16, ратни штаб у клубу, почиње олимпијада. Увече у диску била лудо расположена, па онда мало агресивно, па смо се поџапали, па се успут и помирили и на крају каже тресе је испитна грозница.

---

Спомиње се: 31-VIII-1976., 25. мај, VIII₂, Градивој Буковић (Букац), Давид Јамачек (Кале), Дом омладине, Ендре Фелбаб (Ечи), Живко Равајловић (Жива), Задар, Меланија Тисаревић, Ома, регула, Славица Тејин (Слађа), шећерана, на енглеском