01-VII-2021.

Двајседмог смо ишли до Петерхида и обрали вишње. Оне у средини, што су некад чиниле главнину рода, нису дале ни четвртину некадашњег, то све нешто ситно и спарушено. Индустријска сорта. Зато се ред на улици, који смо садили делом 2011. делом 2014. сад лепо показао. Били смо готови за четири сата, па онда успут узели кило ћевапа и кило пилећих ражњића (што је у ствари умотано у танку сланину, иначе откуд може ражњић од пилетине) у нашем брзождеру. Поподне, иако смо рекли да недељом нећемо ни да покушавамо, ипак покушамо да одемо на Пескару у Чурду, ал' смо само успели да прођемо кроз гужву, не ударивши, не очешавши и не очепивши никог. Шта сад, Линда и Санда има да попизде ако не одемо никуд... ајд да видимо на базену, успут је. Ни на базену нема места за паркирање... осим што знамо крај, па ми уопште не морамо ту да се паркирамо. Хтели смо да се паркирамо иза мариборки, ал' је тамо незгодно и да се уђе, висок навоз, те продужимо, и паркирам се наспрам улаза у биоскоп (што је после био тест, кад тако испричам, ко зна да је тамо уопште био биоскоп; потпитање је било "онај поред Кантине"). Прошетамо кроз парк тих 250 метара, шта нам фали.

Било је доста добро на базену, баш им се свидело. Па смо отишли опет сутрадан, с тим што је она остала код куће а Нина ишла са мном и девојкама. Опет било добро, седели смо испод исте презреле трешње, девојке су појеле два пакла помфрита. Остали смо до затварања у 18:00, што делује мало рано али тако је увек било на овом базену, неко мора да тренира па грађанство има да се почисти. Чак је на паркингу срела неку другарицу из школе, каже води ћерку на тренинг.

Тридесетог смо се постепено скупили за купање - прво сам селио ствари из комбија у Јоду, јер је Виолета још спавала, међутим док сам то завршио пробуди се и она, пребацим опет све ствари у комби (а имамо их... појасеви, кантице, лопатице, пешкири, асуре), и сви правац Пескара. Ушли смо са супротне стране и паркирали се невероватно близу, скоро ближе него на базену. Сви већ имамо добру фарбу, нарочито деца. То су ваљда ти филипински гени, гледа разгледницу пет минута и већ поцрни.

Онда су нам увече дошли Милена и Боба. Нешто сам збрзељао са роштиљем, нисам ставио довољно угља, па сам стигао да испечем ћевапчиће и донекле пљеске, а врат и кобају нисам ни довршио, угасила се ватра. То је сутрадан допекла у плеку у рерни. Опет било добро.

Боба је сад много боље расположен, треба ускоро да легне и прва плата, неких 600€, што је скоро двоструко више него што би добио да је успео да се умува у тужилаштво. Јесте фирма јеврејска, уосталом био сам тамо и пробао, шта фали. Оно мало што је радио у суду, што овде као стажер што оно што је путовао прошле године је било... скроз другачије. Каже "улази судија, сви устају, хоћу на паузу, морам да се јавим секретару да сам изашао, после да се јавим кад се вратим... то овде, а тамо картицу у цвикатор, све се евидентира. Питам овде коме да се јавим за паузу, каже какво јављање, иди кад треба."

Пошто и она ради исто у центру, нема 300м између њих, понекад се и виђају на паузама. Не зна се ко од нас има бољи тен - она, што се сунча у башти и само прска водом, или ми што идемо на базен и пескару и башту ("а гле и испод пазуха си поцрнео!" "то од бербе, све нешто изнад главе..."). Једино он остао да негује мониторски тен.

Договор је да у сватове идемо сви комбијем, осим ако Милена успе да оправи кола неким чудом. Њен ауто је некако као саксо што је био зимус - да је исправан вредео би испод 1000€, да се поправи треба му око 500, а и то је питање докле ће да држи. Засад он вози кевина кола кад му баш затреба (нпр вечерас), ал' тај нема климу, тако да изађе на исто. Не можемо се сви потрпати у Јоду, остала возила немају климу, јебига, онда ајмо сви у комби.

Првог ми је цео дан отишао на печење ракије од вишања. Изашло четири литре. Није да се хвалимо тим, ал' није ни доста лоше.

Другог и четвртог смо ишли комбијем сви на Пескару. Сад прилазимо са јужне стране, бољи је пут и мање се пролази кроз гужву, а ближе се паркирам... или сам засад имао среће. Више волим базен, нема песка. Имамо фарбу као да је август, нарочито деца.

Не УАу неко је користио Амазонов АПИ (да, Апи) да продаје нешто, и сад су почела два поља да му стижу празна, од чега је једно адреса муштерије, како сад да испоручи... Па сам прокоментарисао:

Јесам већ две године ван игре, али сам бар срећан што сам разумео скоро све што си написао. Јесте сви су такви, објаве услугу која ти дође са препоруком храбријих другара који су је испробали док је била свежа, АПИ је у ствари прост и можеш да напишеш качење на њега за мање од недеље, а и документација је тачна, како пише тако јесте у стварности. Док не престане да ради јер су нешто променили а ником нису рекли. Јер су вероватно постали центар за обуку (тј. ко се тамо запосли, за годину буде старији од половине), знање и обичаји су напустили зграду, фирма код које си уписан није фирма код које си се уписао, ту су сад неки други људи. Што ниси могао знати унапред, а нису ни они.

Да ли су ти уклонили, преименовали поља или нешто десето, и да ли је тај што је то урадио уопште знао шта ће то да уради са АПИјем и муштеријама које се ослањају на заварена имена, и како ће то да се реши... можеш само да их мотивишеш налажењем телефонског броја, па да будеш гласан, упоран и да претиш.

Тако ја видим тај проблем.

Петог сам углавном седео и писао Бјо. Стигао сам до јануара 1995 са... ма са оба текста, ту сам досад само направио слогове по датумима на печатима у пасошу, а сад пролазим кроз код по данима и реконструишем шта смо кад радили. Поподне је одвела клинке у Спрингфилд, а ја отишао до Роде да узмем киселе воде - јуче у Лидлу нису имали књаза, а оно њихово срањце се ником не свиђа. Јода је већ био прилично прљав, била нека кишица која само покупи прашину из ваздуха и спусти је на сваку површину. Сетим се да Спрингфилд има и перионицу, па ајд... нешто му је бољи систем него код оног на бившем Багеру, нема жетона (мада има прорезе за убацивање), него туриш новчаницу и он ти крене с тајмером. Што ће рећи да лова одлази, прскао не прскао... значи треба имати ситно па док траје нек лаје, а онда кад то истекне може да ради четка... добро да знам, чека ме темељно прање комбија ове недеље.

Девојке су појеле пицу, мало се зезале са билијаром. Неке две клинке су биле ту једно време, пар година старије, плаве и са тако неким осмехом који ме подсетио на неколико овдашњих фаца, да сам се запитао да ли им познајем бабу. А онда чујем да говоре некакав германски језик - нисам разазнао ни који.

После смо отишли код Борчета на редовно седење и пијење... Драгана је опет у бедаку са три стране - онај идиот је опет тужи, набудалио се у оптужби за све паре, све се то да лако побити, ал' каже знам какво је судство и све је ту могуће. С друге стране, на ултразвуку су јој као нашли нешто на џигерици, па онда на скенеру нису, па сад не зна где је, ал' ајде на магнетну, но за то долази на ред тек у септембру. И још јој је кренуо шраф у нози, оној што је крљала, па јој је отекла. Оно, има она те широке глежњеве и листови јој крећу право одатле, нема оно сужење изнад глежња, ал' сад је баш отекло.

Седели смо на тераси (кад смо завршили са клопом, три врсте печења, све из паца, одлично) јер ем клима не добацује до кујне, ем је даљински нешто штрајковао па није могло да се набуџи на мање од 25°. Нашег таксисту смо дозвали у 2:05.

Седмог увече, седимо и пијуцкамо, она се присећа којечега из своје каријере, снимам на телефон, треба ми за Бјо - за комплет осамдесете и деведесете немам њену страну приче - па се сети како ју је њен први шеф, др Невенов, слао на те техничке пријеме, где се појављивала заједно са грађевинским и још неким инспекторима, па је био обичај да се после успешног техничког пријема иде негде на ручак о трошку фирме... на чему се она захвалила и отишла кући. Па ју је један грађевинац после критиковао, како не може тек тако да оде кући у сред радног времена (а он може да седи ждере и обждерава се...). А, каже, његов син је специјализовао ваљда хирургију, урологију... Курологију? - упаднем. Ма јачи специјалиста, вечити студент. Па како је специјализовао онда? Па отац му инспектор... а мој отац је био пекар и могао је да буде директор Лебарпрома па није хтео... Реко, и ја сам могао да будем директор ДБА па нисам хтео. Ето, видиш, то нам је у породици да се хватамо за... промашене случајеве :).

Осмог смо Нина и ја опет скокнули до Лене... тј она прво код зубара. За две недеље јој коначно скидају шину и ваљда стављају неку провидну протезу, шта ли. Лена каже неће моћи да промени истовремено и име и презиме јер закон једно ради на лични захтев уз неке тамо папире, а друго аутоматски, немој ми то мешати. Па, реко, навикла си на документе за једнократну употребу...

Венчаницу је скоро завршила, само да мало поравна доле, мало да притегне на пар места и да убаци поставу. Била је већ направила модел, тј искројила све од неког простијег материјала, и сашила провизорно, још пре него што су отишли у Истру (вратили се у недељу ал' нисмо знали до јуче, она је мало гунђала што нам се не јавља), па онда распарала и поновила то исто од материјала који је хтела. Демо успео, идемо сад у погон... тако то иде кад програмер себи шије венчаницу.

Она, наравно, шије себи нешто, и то рециклажно. Нека хаљина, пај сад, америчке производње, купљена ко зна кад и за коју сићу у некој секендици, добија кукичано попрсје, скраћује се до под колена, ма чуда...

Деветог сам најзад опрао комби, и то прешао крпом сва врата - то компресор не види - а онда и отерао у перионицу. А онда сам хитно сео у Јоду, јер сам добио СМС на ноклу... није оно што сам мислио, да у телефону немам доста пара а текући план истиче (што ми се десило у почетку пар пута, да заборавим да обновим па ми пропадну неискоришћени минути, ал' је њихов софтвер најзад укапирао да бирам увек исти план, па ми укључио аутоматску обнову; сад само треба да возим рачуна да пара има). Јесте да ми је стигло упозорење и пре три дана и јуче, ал' јебига. Међутим не, ово је било од банке, легла пензија... но, хвала на подсетнику, скокнем и уплатим. Имам 789 минута... У ствари не, то је било стање по уплати. Аутоматски продужетак је наишао касније поподне, 889 минута.

---

Спомиње се: Апи, Багер, Бјо, Виолета, ДБА, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Кантина, ЛебарПром, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), нокла, Петерхид, саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), секендица, Спрингфилд, ћевапчићи, УбикАгора, центар за обуку, Чурда, на енглеском