05-V-2022.
Деветнаестог смо били код Драгане за 76. френдз парти. Било је умерено хладњикаво, таман да одустанем од шетње у кломпама и узмем оне лагане ципеле. Мислио сам да опет имам трн у пети, као оно 1985., осећај је отприлике исти, ал' јок, претходно вече кад сам се туширао приметим да ми је отврдла кожа на пети и најзад пукла на једном месту. Е сад јебига, терам тако док не зарасте. Није било проблема осим кад сам се на крају обувао, канда се од шетње рана мало проширила.
Онај тротоар пред Леснином је скоро готов, већ су турили и дрвеће. Кавез од кафића наспрам 5. улаза је пребачен преко, на место где је некад био пут а онда преко тог пута изграђена зграда месне заједнице. Наравно, пиздек је и ван тога поставио још два-три стола на травњак. Пизди Драгана, пизде још више станари са ближих улаза, тај пушта и музику, слали су инспекцију и жардињерију и писали представке, ал' јок, лик има леђа, неко га штити и ништа од тога.
Иначе, би добро зезање, чак смо и сви (!) прешли на вино - она то не ради скоро никад - и било нам је баш лепо. Борче се био нешто просеравао, био на граници да буде непријатан према Драгана, ал' бар смо вештину да је све то кобајаги и зајебанција одавно савладали, па се лако прешло преко тога, а и он се брзо повукао.
Двадесетог водили Санду и Линду у Спрингфилд, одавно нисмо. Седели баш дуго, и пицу појели (истина, опет без сира и шунке, то им баба скине па да мени да поједем са окрајцима теста). Било доста деце, гужва као некад. За време једне пуш паузе наилази нека риба и обилази око зграде, на крају ме пита где се улази. Упутим је и претпоставим да ће ту да ради, и испостави се тачно - после сам је видео како седи са газдом цео сат, а он јој све објашњава те ово те оно.
Зелена се омацила, четворо, тек 21. сам успео да их сфоткам како треба. Омацила се после и Џими, ал' се погубила, углавном их је остављала по цео дан да цијучу. Преживело је једно од њених, то смо стрпали код Зелене да га отхрани.
Њој није стигла нова картица, него обавештење да може да је подигне у банци „Штедионица“ (чудно име), уз важећу личну карту. Јеботе, дваес година картице стижу поштом (ПИН засебно, неки други дан), и то за рачуне са далеко озбиљнијом ловом, а сад мора да им се иде на ноге. Проблем је у личњаку, истекао јој је пре три године [не, седам], и чак је била уплатила за продужење ал' је била гужва па је одустала. Сад се већ инати и неће да продужава ни пасош ни личњак, уметница је невидљива. Шта ако ми је истекла лична карта, јел' ја сад не постојим?
Застој са косидбом, баш добра киша 22. Преливало преко олука, који намерно не чистим, јер сва та вода оде у кишну канализацију, уместо да ми залива башту.
Отишли у Петерхид 23. Покушавао да средим пумпу, негде је проклизила кад је прошли пут пумпала воду, и као све ради само видим да сам заптивку на клипу ставио наопако. Покушао да окренем, ал' јок, то је од коже и набубрило и належе на зарђали навој, само сам успео да откинем парче. Ништа, нова заптивка. Косио још, сад по ближем делу авлије, косилицом.
Двајшестог смо направили турнеју. Прво смо отишли до салона намештаја на месту бившег Багера, и купили сушилицу за намирнице и вакумирку за заваривање фолија. Ако наиђе неки белај, да имамо резерве које не зависе од замрзивача, у ком ионако нема одавно места. Имали смо такав дехидратор већ, тј још је у Нининој кући тамо. Сад нешто слабије, али Горење, од њих још нисмо купили нешто да не ваља. Ове две су трчале по целој хали, испробавале намештај. Обе продавачице су питале јесу ли близнакиње. Замало да узмемо неки мањи, од 350 вати, ал' се испоставило да имају овај већи од 500 на дну гомиле нових кутија из Горења.
Онда смо отишли до старе куће да покупимо рачуне. Трава већ повисока, мораће да се коси што пре.
Иначе, преко рампе је прошао воз. Извели смо клинке да гледају. Три године није било ниједног, јер ем иде само теретни саобраћај и то линијом Панчево-Перлез-Нови Сад, не допире довде, ем је и локални саобраћај био у прекиду док су мењали железнички мост између Руже и Чурде. Рампа не ради, ко зна кад ће. Сигнализација... трепће жуто, значи пази сам. Воз ионако прилази пешачком брзином и труби бесомучно. Ови што живе у оних шест станова, што су изграђени на троуглу где су некад живели Играчкини (што им је био шпицнамет, никад нисам знао како се презивају), мора да попижђавају.
Нисмо се ту задржавали, него правац до Нешине месаре, где је накуповала углавном сланине за вакумирање, за нас. Паркирао сам се код даљег краја Леснине, све рачунајући да ће се играти у паркићу, али се њима јела пица, па смо се прошетали два ћошка даље. Успут приметим да се паркирање наплаћује испред Леснине, па се вратим да преместим кола. Испостави се да на овом даљем крају не наплаћују, ал' ајд да се не шетам двапут, превезем до бившег Плусмеса и паркирам тамо. У њиховом локалу је сад нека кафаница, ждераоница. Плус је што је у стаклу и није прелепљено, видимо ми њих и виде они нас. Али на јеловнику (нисам завиривао него видео на неком од месних портала) све на енглеском. Ћао, нећемо се виђати, нисам страни туриста.
И ту су, успут, још две бабе питале јесу ли близнакиње.
Двајшестог је требало да се нађемо код Борчета, али зове претходно вече и каже „млада дама има трчкавац, каже нека стомачна грипа, тако да јебига“, одлажемо. Оно, имала је и ова моја нешто прошле недеље, Санда има сада, све без температуре, само помало мучнина и често али ретко на веце. Имао сам чак и ја један тренутак кад сам се нешто закашљао, па ми се учинило да сам на мишиће (стомачне) изазвао залет за бацање пегле, ал' ништа, прошло за две секунде. А онда нисмо ни следећег уторка (пошто смо рачунали да Борче неће да дира 2. мај, празник је, иако смо сви у пензији и заболе нас за радне дане), јер је овог пута он имао нешто породично, нисам улазио у детаље, причаћемо кад седнемо. Звао сам прво њу да видим како је, каже јебе је нога опако, понекад не може ни да стане на њу, била код два ортопеда, један каже није ти ништа, други каже можемо да те спасемо ако ти одсечемо ногу. Да нађе једног нормалног...
За први мај нисмо правили никакав уранак, но смо поподне отишли у Петерхид. Заменио сам кожицу на пумпи (добро сам се у суботу сетио да одем да је купим), и ништа. Да проверим доњи вентил, излије ми се две литре воде на руке, значи тај држи. Да видимо ниже... можда она рупа за зазимљавање, то је покривено пачијом траком... заменим траку, опет исто. На крају сам (тек четвртог, да не акам човека док је празник) звао Васу Лакатоша, каже може негде у уторак, око десетог. Важи, није тако хитно.
Ових дана сам и обрнуо почасну туру комбијем, пали, иде. Већ сам мислио да ћу опет носити акумулатор на пуњење. Доста је живахан, а нисам ништа заборавио од вожње на ручни мењач, иако већ више од године возим Јоду... ком је, пак, опет исцурила клима. Значи овог пута му следи озбиљна поправка.
Другог је био Анити рођендан, па сам, по обичају, послао 100$ са залихе на Пејпелу. Сутрадан се јави Го, каже баш се обрадовала што ће сад да добија 5$ месечно као Неша за роблокс, да и тамо има мачије уши :).
Поподне сам се најзад сетио да питам Нину где стоји она покретна/подводна камера што ми је донела, можда бих могао некако да је накачим на нешто а да није шлем, па да снимам мало вожње бициклом по граду, или вожњу колима. Нашла је, испробао сам је мало, пали, иде. Сад још да видим око причвршћивања.
Нисам понео камеру кад сам ишао до старе куће да косим, у ствари све фотке на овој страни су из нокле. Срећом, комшија покосио иза ћошка (па шта, косим и ја код Лексе Пајковог) али и тако сам имао посла до колена. Може и тако висока трава овом малом косилицом, само има много да се маневрише и често да се празни.
Трећег - набрала оригана испред куће, поређала у сушилицу, па смо увече седели, пијуцкали и уживали у благом мирису. Није тако јако као што нам је онда радио онај Екскалибур, а није ни онако гласно, и нешто је спорије. Ово се сушило двадесетак сати, и добила је 23г, једва је стало у ону теглицу. Четвртог је сушила боранију, и до ујутро се добар део лепо просушио (од 2кг је добила 218 гр сушеног) а остатак је ставила са печуркама у следећу туру.
Четвртог са све три девојчице у Лидл. Ништа специјално, накуповали се уобичајеног провијанта (10 корнета са јагодом, 10 чоколада и ванила). Санда уочава разноразне ствари што висе са плафона, светла, камере... е сад је приметила и звучник, то сам морао посебно да јој објашњавам. А наравно да је приметила и шпијунско огледало тачно изнад касе где смо стали, мислим отприлике средње (4. ваљда, од 8).
Шестог сам преподне отерао комби да га оперем. Није видео другу воду осим кише још од регистрације, што је било септембра. Нина га је поподне и усисала изнутра, поскидала паучину, чудо једно како га воле пауци, а ми смо за то време одвели девојке, све три, у пазар. Прво код Неше у месару, да купимо Лени сланине за рођендан, па сам са је онда ту негде паркирао (на лево ћоше негде, јер сад се и испред Леснине плаћа паркирање, није ми до пара ал' јебо ти то да им платим за 10 минута) док су оне отишле код Кинеза да купе нешто играчкица, па онда мало на игралиште испред зграде. Свратим до серекеша да купим пара, кад оно не ради. Што не ради... не ради банка. Тј не да не ради, нема банке. Јеботе, ту је увек била банка последње 52 године.
Онда се препаркирам да сврате до Линеае да купе нешто гардеробе... е, проблем, јер је цела стара улица претрпана колима. Паркирао скроз иза 25. маја, према прузи, код забавишта, ал' смо се бар прошетали два ћошка. Ма скоро исто као и да се нисам препаркирао... ал' добро, прошло нам време.
Увече извакумирали сву ту сланину (цела табла), ради вакумирка све у шеснаест, само треба двоје да раде, један нациља кесу да шав дође где треба, други се наслони одозго да компресору не цури ваздух са стране, буде свака кеса готова за минут. А баш лепа сланина.
Поподне погледам колико имам минута на телефону... 1200... Хм, пробам да зовем Бајла, не јавља се. Зовнем Јозду, да видим шта би са оним договором за полу-матурски парастос, рекли смо нешто за мај а нико се не оглашава. Хм, пази стварно, могли бисмо, што да не, ајде како смо рекли, последња субота... то ће бити тридесети, у Елмонт. Ај важи, да се растелефонирамо. Увече се јави и Бајло, каже слава му је, свети Ђорђе, па је био код родбине... у другом делу куће, није понео.
Спомиње се: 25. мај, Алекса Пајков, Анита Џенифер Бергер (Анита), Багер, Васа Лакатош, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, Елмонт, жардињерија, Јелена Средљевић (Лена), Јован Зданић (Јозда), Јода, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), Ненад Бергер (Неша), Нови Сад, нокла, Петерхид, Плусмес, Ружа, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), серекеш, Спрингфилд, френдз парти, Чурда, шпицнамет, на енглеском