15-VII-2022.
Недеља скоро празна. Време се поправило, али нас киша није достигла, стала је код Ченте и Орловата, ни макац ближе. Београд поплављен, чак и Нови, послала ми Лена видео како вода куља око зграде, суседни блок, не њихов. Вода је до јаја, понегде до струка. Срећом, она и Милан су у Истри, са све Апијем.
Нисмо ишли ни на Пескару, таман је довољно захладнело. Правили још резанаца, она скувала још парадајза (20 литара досад), јуче турила и краставце да се киселе.
Прексиноћ сам коначно почео да гледам, трећи пут, Вавилон 5. Скидао сам га целу недељу (линк на торент дотурио Боћа у преписци на олдвејву). Пребацио сам целу прву сезону на оне нове флешке од 32Г, треба места јер је Дача (тј браћа Ворнер) најзад мрднуо курцем и платио да се уради ваљана рестаурација у високој резолуцији. Оно што је Нетфликс имао на деведеовима је било отприлике керин ђока, скинуто са вехаеса. Ово сад је најзад онако како је било снимљено и како је требало да буде. Одгледао сам га са дискова око 2008. или 2009., па онда скинуо од којекуд и погледао натенане у зиму 2011-12. Најбоља сф серија свих времена, Стари дрек није ни ципеле да му чисти.
Џими има нове мачиће, сместила се у десне гуме од комбија, на којима лежи клупа. Види се да је бреза већ почела да баца семе, свуд се хвата по паучини, неће престати до јесени. Бреза је ваљда најглупљи метод размножавања, баца тих семенки на хиљаде, а за ових тридесет година нигде нисам приметио да нам ничу нове брезе.
Биља јавила да је стигао први пакет (не шаљу никад телефон заједно с нечим другим, неки пропис), није отварала. Ама не очекујем да га донесеш нераспакованог, јес' ти некад ишла у Темишвар? Насмејала се на то, ал' стварно, ово је ваљда једини преостали случај који би довољно личио на шверц нечег што може да се купи у дућану.
Посета на Бјоу (сад скоро независни депаданс на sGradlj.com, са засебним бројачем) добро иде, чак боље од матичног брода, осим што има укупно једног посетиоца, који је кренуо да чита редом, од осамдесетих надаље, читајући понекад и по сто страна дневно. Остало му је јако мало, синоћ је стао на 19-VI-2022., остало је мање од месеца, дакле ово би требало да прочита данас, ако га окачим на време. Те га овим путем умољавам (или њојзу, откуд знам) да напише некакаве утиске на Бурундију, слободном паљбом, бар да стекнем неког појма личи ли ово на нешто. Пишем га већ петнаест година, а немам појма како изгледа кад се уђе споља. Ваљда је довољно занимљиво, ако има бар једног упорног читаоца.
Е ако ово није најзапетљанија трипер комбинација од комуникације... да остављам поруку у недовршеној књизи, да се читалац саплете о њу... И то да нађе себе, као у оном кримићу кад се испостави да није собар, није овај није онај... па ко је онда убица? Читалац.
Хм... увече, видим да је прочитао прво то, па онда претходни чланак (од деветог), и ту стао. Реакције нема. А штета, оваква запетљавина је заслуживала да се одигра бар још један круг.
Осамнаестог је матични сајт претекао Бјо, овај је навратио само мало да поново погледа овај и претходни чланак, а још двадесетак посета је начинио неко са УАа, из Париза (а пошто нас је тамо остало само тридесетак редовних, мислим да знам и ко је).
Онда је деветнаестог било нула посета, па двадесетог неких пет (опет неко из Париза, е сад да ли је онај исти, ко зна), и вратио се и мој тајанствени читалац али само свраћа на овај и претходни чланак, ваљда гледа шта има ново.
Преподне сам коначно отишао до старе куће да покосим. Није био неки проблем, суша је и ништа није превише израсло. Попричао са комшијом иза, који коси оно иза ћошка, оставио му и број телефона, договорио се да бере брескве ако од та два дрвцета буде неког рода, и да повади рен ако хоће, само да ми остави два комада, мени толико доста. Срео и Заниног оца, каже закачио грипчину неку од, изгледа, неке муштерије. Ова је два дана касније јавила да је позитивна на корону, ал' ово што је он закачио није ни налик томе - осећао је мирис и укус, дрмало га свих седам дана као што је некад била грипа, а шлајмара богата домаћинска, код короне је сув кашаљ.
Увече је Нина ишла у теретану са Вером, па смо само најавили Драгани да ћемо каснити бар пола сата. Наравно, Нина увек има неке своје прорачуне времена, па смо каснили тачно један сат на 78. френдз парти, ал' није битно, ово двоје нису много одмакли са пићем. Прво смо се, на наш захтев, испремештали, њих двоје уза зид а нас двоје ка кујни, јер туда дува клима. Оно претпрошли пут код Борчета, како рече, „толико је топло да не можеш ни да пијеш“. Њих хоће нешто као да увати у леђа, нама не смета, ми смо имуни на то, дакле седи тамо и пали климу. А и Драгани боље овако, слободна столица јој дође с лева, таман да може да дигне ногу, са старог места јој је била десно, сненоге (ако може „снеруке“ као израз за „није под руком, незгодно је за прилаз“, онда може и сненоге).
Расправа је била занимљива, Борче је навалио да брани своју тезу да је исправно поступио што није хтео својој деци да буде пријатељ, то је ситно и пролазно, он је родитељ, што је виши ниво. Ау бре, ем га постављаш на или-или, ем правиш хијерархију без ваљаног разлога.
Нико није гледао на сат, било је баш шарено и прилично добра зајебанција (да не заборавим да га следећи пут питам шта су то полуаутоматске гаће). Зачудо, у пола четири смо видели такси како одлази, звали, следећи стигао за три минута. А умело је да буде да у пола два нема ниједног.
Двадесетог, после ручка одем да испоплаћам рачуне, код Миленине стрине. Стриц је умро пре пар недеља, рак дебелог црева, лечио се дијетом. Стрина ни пола од оне згодне госпоје од пре месец два (вечито ми личи на двадесет година млађу Пасу), остарила пет година у цугу.
Увече изненађење - Јан се јавио на скајп, и најавио да извесни „Јан“ (тј онако како се он зове овде) да наврати са сином, обилазе источну Европу, датум засад неодређен.
Причали смо и са Леном увече, док су Нина и Вера биле у теретани. Прилике на послу иду нагоре - добила је повишицу, али не очекиваних 15% него тек 6,5% (а јесенас, кад је био термин за редовно оцењивање, прескочена је због организационог хаоса), и 30% људства је отпуштено. Нико од разних потпредседника или менаџера за ово или ово није одлетео, а ту су и све четири транџе, лајфкоуч и чирлидер (да, вођа навијача, илити лик који треба да их осоколи сваки час). Погледала је, каже, списак по стажу у фирми. Она и Милан су у најстаријих осморо, одмах иза тројице оснивача, са више од три године. И свих осморо су, по називу радног места, тамо где су били пре три године, а сви ти потпредседници, кусо и репато, сад дођу изнад њих.
Већ имају у изгледу неки посао где би тукли по 200К$ уместо садашњих 60К€.
Ни први ни последњи пут да здраву и праву софтверску фирму, са солидним разрађеним производом који се добро продаје, сатаре улагачи кад туре паре и преузму кајасе и крену да је шире да је мати не позна. Политичка коректура је ту онако успут, шлаг на торти.
Двајспрвог после ручка на Пескари, без бабе, остала код куће да кува парадајз. Отишли смо раније, око пола три, и било је места за паркирање онолико, комотно сам се паркирао на 10м од капије. Права гужва почиње сат-два касније, а разлаз канда наступа тек око седам. Изгледа да многи оду после посла, а ови млађи онда продуже у провод, или остану ту, има пар кафана на плажи. Нисам ништа фоткао, јер је опет имала примедбе на то одакле сам је сликао, и некако ми убила ћеиф.
Падеминаум: довршена аутобиографија не постоји.
Спомиње се: Ама, зашто?, Верзија 1.1, 19-VI-2022., sGradlj.com, Апи, Биљана Лајковић (Биља), Бјо, Божидар Соколовић (Боћа), Бурунди, Вера Вранеш, Драгана Витас, Зана, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), олдвејв, Спасенија Вишњић (Паса), трипер комбинација, УбикАгора, френдз парти, на енглеском