26-VII-2022.
Ништа се не догађа, не идемо скоро никуд, врућина је. Кад обећају кишу, добијемо само танко размазане кемтрејлове по небу, температура падне са 38 на 36 и буде нам лакше.
Тренутно имамо отприлике туце мачака - Џими је сад веде матријарх, Јохан је угинуо пре месец и нешто, Рундек, Зелена и Жута су изгнани, долазе да доручкују, а Сива се премешта из једне дремке у другу, матора је, мислио сам да ће и она одмах за Јоханом, ал' опоравила се. Чак је и омацила нешто, у буџаку негде, нису ни засмрдели кад су поцркали, заборавила их. Ал' је једном чак дојила двоје од ових априлских (четворо Зелениних, једно Џимино), а сад имамо и ових четворо од Џими. Ових петоро ће првом приликом у Петерхид.
Прекјуче смо отишли са Сандом и Линдом у Петерхид. Набрала опет две канте парадајза, све што је било иоле зрело. Нашла је куд улазе лопови, на даљем крају ограде је тло ниже и може дете да се провуче испод, или ко је довољно мршав. Разгрнуо сам травуљину око једног бунта старе жичане мреже, па ћу то одвући тамо и прислонити да лежи пола на земљи пола наслоњено на ограду, а онда намеравам да затрпам тај лежећи део. И онда, ако то не буде довољно, да развучем завојито бодљикаву жицу преко тога.
Види се и где је угажена стаза кроз коров са њихове стране, а и са наше. Никад се нису трудили да прикрију трагове.
У неком тренутку примете да је мој телефон на столу. Пошто је то стари модел нокле, са шездесетак дугмића, било им је занимљиво. Прво сам им показао како да дозову тачно време преко целог екрана. То су онда саме извеле десетак пута. Онда смо снимили селфи. А онда сам им показао како ради магнетофон ака диктафон. Згодно је код тог дигиталног што се не премотава, као оно кад је хармоникаш прешао на гитару и „гитара ми значи, јер се не развлачи“. Направиле су и ту десетак снимака, цикале од весеља, ма баш је било добро.
Са Гораном се сад чујемо на отприлике 4-6 дана, али краће. Сад смо гађали недељу увече, кад је и Стенли ту, да видимо и њега. Децу нисмо, спавали су. Веза преко скајпа је сад већ сумњива - првих двадесет минута све супер а онда почне да се квари квалитет. Некад је довољно да се угаси камера у једном смеру, некад мора у оба, па се бар чујемо како треба. А радило је одлично, пре десет година. Ништа, за три недеље ми стиже телефон, инсталишем сигнал (апликацију, ваљда руску) и пичи. Стенли је једно вече оставио отворен прозор на једном ауту, па су му украли, пај сад, рачун од телефона и кључеве од једног другог бенџе, спремног за продају. Размишља о томе да стално носи пиштољ у џепу. На послу (на претходној локацији, сада је опет код оног Мађара где је био пре неку годину, сад под нешто другачијим условима) је већ морао да крене руком ка дршци, што је било довољно да лик који је пузао испод ограде обрне налево круг и отпузи откуд је дошао. Ове недеље је и иначе била вест да је једна пуцњава у тржном центру осујећена - лик је извадио две аутоматске пушке и таман кад је кренуо да пуца, један од пролазника саспе у њега 10 од 15 метака из пиштоља, крај. Таман је показна вежба из „зашто не ваља да су грађани наоружани“ показала зашто ваља.
Испричао је и како један већи сервис, где се оправљају скупља кола, има толико кола на паркингу и око њега, да сваке ноћи на њима осване нека штета - негде скину каталитички конвертер, негде огледало или шта већ, негде само изгребу. Штета већ почиње да задире у профит и фирма мисли да се сели. У ЛА (или у СФ?) један ресторан сваког дана добија од града да плати казну због графита. Плате, окрече, сутрадан испочетка - преконоћ им све ижврљају, следи нова казна. Ако још није затворио, ускоро ће. И то не гањају починиоце, иако се на снимцима лепо види који су, него ресторан.
На углу, у шрех од оне сиве коцке што је Звездана изградила, са три стана, било је десетак дрвета. То је прекјуче посечено, јуче је повађено корење... Да је за нормалну кућу, оставили би бар спољни ред дрвета, за ладовину. Ово ће, изгледа, бити још једна сива коцка са максималном површином и два педља травњака уместо авлије, јебо ладовину.
Поред тога је зграда са четири стана, два гледају у нашу улицу, два у следећу, и станари (власници?) тих станова су се под тим дрвећем паркирали. Сад нема куд него на свој део травњака. Оно, један има гаражу, ал' гараже већ 10-15 година нико не користи, кола се праве тако да не рђају. Травњаци у нашој улици су прилично уски, ево и сама Звездана ретко паркира под правим углом према друму, него је избетонирала скоро цео травњак и паркира скоро паралелно са друмом. Мали хибрид јој је регистрован у Темишвару, велики ауто у Букурешту - што отприлике значи да је под лизингом, све те фирме што продају на лизинг су регистроване тамо.
Гледам Вавилон 5 полако, стигао сам тек до насловне епизоде прве године. Свако друго вече по једну епизоду, а и за то морам да позатварам све остале апликације и да ни случајно не пустим да га приказује у ВЛЦу, него у обичном медија плаџеру, тај мање троши па и тако морам ту и тамо да га зауставим и пустим да испере бафере. Та висока резолуција је канда мало много за килави цимет. И гледам да увек имам бар око гигабајт слободно на диску, јер са та 64Г што има, уме да утера у тесно. Ал' добро изгледа и још боље звучи.
Данас смо хтели на Пескару, сви се спремили и сели у комби, кад приметим да ветар диже прашинчину где је повађено дрвеће. Кажем Нини да не носимо надувану лопту, има ветар да је однесе у атар, кад оно још јачи ветар. Надао сам се да ћемо проћи као онај пут, два сата тамо па нас најури киша, ал' јок, брзо се погоршало још. Прешао сам пет метара уназад, таман изашао на пут, кад смо се сви сложили да ни не идемо. Ако смо изазвали кишу, е нека смо. (не, није пала, ни сутрадан)
Двајсосмог смо опет отишли до Петерхида, она брала парадајза, ја шљива, па је то онда сутрадан испао пекмез, а парадајз је кувала тек у суботу. Откако меље пекмез штапским миксером, некако боље изађе, ваљда што се љуска разиђе по маси, глаткије је и боље се размазује на палачинке. Ово на фотци се не броји, то су фронцле од последње, није лепо смотана. Требало је Лена и Милан да дођу, ал' је најављена киша (најзад!) па ајде у недељу.
Како је посета на Бјо баш стала, видим да досадашње вабљење посетилаца на линкове у потпису, и на УАу и на Бурундију, не даје неке резултате... па се најзад решим, двајсосмог, да пошаљем линак Меланији. Пошто је она на источној обали, навалила је да чита тек иза поноћи, што је StatCounter.prg регистровао под двајздеветим... па скоро стотину страна. Онда смо се још мало дописивали, ништа књижевна критика него чега се ко сећа и како је то било. Тридесетог сам јој одговорио, између осталог
Из ових мојих писанија скоро да би могао да допунис своју аутобиографију, али то не би онда била ауто.
Види у уводу, под „Грађа“... не би био први пут да цитирам имејлове :).
Ово сад постаје још једно зафарбавање себе у ћошак, шта да пишем читаоцу кад сам већ све написао тамо? А на ред чека још пар облика рекурзије и мета текста, причамо поводом текста, о самом тексту, а* онда овај разговор постаје део текста, утиче на њега... па докле га заврнемо.
* на месту где је звездица је управо нестало струје. Имам УПС па порука није била изгубљена, али монитори нису на њему, па сам само наслепо снимио поруку и... ево, сат касније, настављам. Након два месеца најзад некаква киша да стигне довде, није још стигла ни прашину да упије, кад гле већ нестало струје.
На крају је и дошла велика киша, али тај пљусак, колико год да је био громогласан под лименим кровом на тераси, није издржао ни пет минута. Све скупа, добро је упило прашину за тај дан. Сутрадан, опет све суво.
Спомиње се: Грађа, StatCounter.prg, Бјо, Бурунди, Горана Средљевић (Го), Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Меланија Тисаревић, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), нокла, пекмез, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стелуца (Звездана), Стенли Бергер, УбикАгора, цимет, на енглеском