28-XI-2022.
Мој нови телефон и даље неће да звони кад се успава. Рекли ми на том боровом форуму шта да чачкам и где да гледам, и за почетак сам пробао нови драјвер за модем, ал' модем неће да пређе на њега. Послали ме на још три места да читам даље... ал' ту ме прошла воља, и то ето већ недељама стоји.
Двадесетог увече, дежурам са телефоном, будим га сваких неколико минута, знам да Борче треба да зове. И зове, каже одлажемо, спопао га трчкавац кад се вратио из дућана. Срећом, није ни на улици ни на степеништу, него кад је већ стигао у стан. Ал' не пушта, па не би било згодно да сваки час нас троје оставља саме, а и купатило би могло бити заузето кад не треба.
Двајстрећег у Лидлу сретнемо мајстор Милета. Каже ради негде неки кров, покривају ових дана. Па ипак идеш на висину? А шта ћу... Каже, звао двапут па ништа, да нисмо отишли опет у Америку. Е, мој телефон хоће да не прими позив, ако се не јавим шиљнидер поруку. Не умем... Ајде ево ти кућни. Доћи ће, каже, кад ово заврше и време допусти.
Онда смо прешли у Роду и купили целу плећку, јефтинија је од чварака. И срца за гулаш и бубреге за мачке и три увета за пихтије. Још увек умем да извадим кост. Основни борбени комплет за пихтије је већ била купила - папци, кожура - и у петак закувала пихтије какве... је и иначе правила, густе јаке и одличне. Забодеш виљушку у провидни део и она стоји (испробао, тако је).
Тог двајстрећег се огласила и Гита. Да јој извадимо некакав међународни извод из матичних књига, где ће да пише да је удовица, сређује папире да наследи мужеву пензију. Француска бирократија јебе па растура, салеће је и социјални радник и... Причало се преко скајпа (камеру сам ишчупао пре неку недељу, превише каблова, само слушке, звучнике ни не укључујем јер чим се укажу знаци да се разговара или се појави видео, сва деца спонтано постану врло гласна), ми смо њу видели она нас не, био сам искључио камеру. Плаче, богоради. Од оне рибетине је слабо шта остало.
За двајшчетврти сам најзад запамтио да је Стенлију рођендан, па сам му честитао, преко скајпа. Што је отприлике последња ствар што смо породично урадили преко њега, јер смо следећег дана Нина и ја кренули да додамо мене у Телеграм (друга таква апликација, бржа лакша боља и није Мали мекани, а пробао сам и поново некадашњи Пси, гледао у Ајсикју, Трилијан и још неке), пошто сам видео да за овај телефон постоји добра верзија, само што кад отвараш нов налог никад не пошаље поруку са шифром за оверу. Пробао са мојим бројем, пробао са њеним, јок, не шаље. И онда почео да срчкам тај проблем, што не шаље... каже да може само преко већ постојећег регистрованог... па ајде онда да пријавим Нинин број. И гле, њој стигне порука и мени се одмах отвори Телеграм... ал' са њеним идентитетом. Онда направим себи нов идентитет... који стигне њој. Размножимо тај идентитет и на Змајчека, и након још пар нејасних потеза стигнемо до жељеног. Одмах се јавио Маги (од расејаних, потрајало ми је док сам укапирао ко је, нема надимка, само име из рла.
Исто вече инсталишемо и њој на гугољ, и јавимо Горани и Лени. Е, тако, преселили смо се. Двајшестог сам чак, оно пре спавања, са телефона из салона а преко телеграма (!) звао је у суседну собу, да дође да попијемо. Као пре петнаестак година кад сам преко скајпа звао децу да сиђу на ручак, лакше је него да се довикујемо.
Правила још две туре којекакве туршије, јер има онолико зеленог парадајза. Онај што је већ ставила је испао одлично, али се није баш утуршијао, нешто рецепт није како треба, па је наставио да ферментише у теглама. Кад сам ишао да поплаћам рачуне, наиђе аутолала. Споменем нешто како ме срања прате, ми у Америку а све оно почне тамо да се понавља, вратимо се, оно још горе. Бар се не једим, ево сад ће четрнаест година како немамо телевизију. А па ти ни не знаш како ти је овде добро, да гледаш, знао би. Е, не, лепо ми је управо зато што не гледам.
Свратио сам и до Детелине и узео неко буренце од 20л, па је преручила у то. Ништа нарочито, само тај зелени парадајз и хабанеро папричице. Зачудо, није превише љуто, а кад ставим само пола квадратног сантиметра хабанера у чорбу, теме ми се озноји. А онда је кренула да прави још, чак и чатни.
Лена је, иначе, дала отказ код ових, и од средине децембра ће да ради за оне из Калифата... Калифорније. Већ размишља да нам врати ону лову што смо јој дали за стан. Ма, не треба, гомилај само, неће да се баци. Нина скенира папире за пасоше.
У суботу ми је неки Мстислав (не Mstisław него Mstislaw, баш ћу да га питам да исправи) са Бурундија понудио пар карата за Рундека за 16. децембар, а пошто се њој не иде, она је са годинама све више убеђена да је сав тај рокенрол завера случајних интереса, побуна без својих разлога, те неће да има ништа с тим, видећу у понедељак.
У недељу је Нина одштампала шта је све Гита послала уз имејл. Штампач је почео да вуче пруге по ивицама, па ме питала како се то чисти. Јоој... нисам то ни видео да се ради још од 1992. Елем, обрише се селенски ваљак меком крпом, и точкићи што вуку папир. И она узме да га очисти, ал' опет исто.
Увече сам се чуо са Мстиславом, телефоном, и прво није капирао ко је, јер није укуцао мој број код себе, а онда на мицеве, из ког сам краја... и испоставило се да је он одрастао на два ћошка одавде, чак знам и неке његове бивше комшије. Учинио ми је и попуст, јер карте су, јелте, половне, он само вади штету, не могу да дођу јер жена има журку у фирми, па ће ме коштати 2000 уместо 3000 рсд.
У понедељак је ишла до општине да извади онај папир за Гиту, лик тамо није хтео ни да погледа папире што је понела, само попуните захтев, ево готово, не плаћа се кад је за пензију, довиђења. Стигла је кући пре 12, ал' нисмо хтели да будимо Нину а код ње је скенер. А као треба јој да покаже нешто социјалном раднику кад дође у 14:00, па ајде сфоткам то, обрадим (без пеглања линија, централна пројекција не омета читљивост) и пошаљем јој. Захвалила се онолико, ал' после је било јао извинте што вас гњавим, а јел' могу да добијем и папир, за случај да ми неко тражи.
Код Борчета, 87. френдз парти. Драгани се нешто није пило, стала после другог тутифрутија, па на вино нисмо ни прелазили. Рекао сам Борчету да донесе три чачкалице па да извлачимо краћу, ко иде ко не иде, међутим кад је Драгана чула, не иде се ни њој, тако да онда, ајде, идемо нас двојица. А после ћемо... не знам ни како се зове место које је предложио, реко јок, ако могу да бирам, не идем на места која се зову на енглеском. Ако вам се не свиђа мој језик, не свиђају вам се ни моје паре, ћао довиђења.
Онда је негде пред поноћ кренуо да прича о разлици између војних и политичких циљева у рату. Од реченице „моја је батерија била тамо и тамо“, преко „ми нисмо гађали Вуковар него Винковце, и имали смо мало посла“ и „ушла три тенка у Осијек, нигде никог, одбрану су разбили“ па до „и онда добију наредбу да се повуку, јер Осијек није спадао у политичке циљеве Слобине, то му није требало“ му је трајало 40 минута. Пуцајте, овај опет држи час. Невероватно како успева да по четири пута каже једно те исто. Те сам са закашњењем од 40 минута честитао присутнима свети двајздевети. У то време смо већ увелико прешли на киселу воду, а онда је рекла да јој сипам трећу, себи сам сипао четврту а... он је тражио и ваљда пету. Нисам баш сигуран у своје бројање.
Испратио нас је опет до семафора. Температура око нуле али нема ветра, но свеједно - ми закопчани, он раскопчан. Ваљда да му изветри алкохол... Драгана шанта нешто јаче него иначе, ваљда што преседи цело вече у чизмама. А мора, каже, иначе не би могла да се обује за повратак.
Оно за Гиту сам послао првог, кад и Мстиславу паре (на мобилни, то смо већ навикли), и још обишао круг да у Шпајизу узмем чубра (и индијских орашчића, том искушењу подлегнем једном годишње), па до Нешине месаре за кобаје и димљену плећку, сланине није имао.
Поподне (првог) смо одвели девојке, обетри, до Спрингфилда, да се изјарцају. Све су вештије - Линда се пење на ону пластичну кућицу и силази, изиграва спајдермена, а успела је и да се попне до врха зидне пењалице; Санда је сад главна да виси на конопцу, држећи се само бутинама и једном руком. Виолета и даље повремено покушава да наметне своју игру, ал' ове све брже примећују и почињу да се деру.
Спомиње се: аутоЛала, Бурунди, Виолета, Горана Средљевић (Го), гугољ, детелина, Драгана Витас, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Мајкрософт (Мали мекани), мајстор Миле, Малиша Борковски (Борче), Маргита Гунароши (Гита), Невена Средљевић (Нина), расејани, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, Стенли Бергер, френдз парти, чварци, шпајиз, на енглеском