08-XII-2022.
Ништа нарочито се не догађа. Она прави још ђаконија за зиму - сад и пекмез од лудаје (!), што тек треба да пробамо, а и брашно од лудаје, тј исецка, протера на двадесетак сати кроз сушилицу, па самеље у блендеру. Не идемо нигде и не радимо ништа нарочито. Ја пишем Бјо, управо сам попунио лето 2016. и новембар 2014. Повремено чачнем и свој мрз плаџер, ал' не више од дан-два на сваких пар недеља, не журим баш.
Четвртог се постављала јелка. Исти онај пластиканер од ранијих година, иста ниска од сто ледовки, само смо докупили нешто сјајних кугли и, гле, одмах их склонили, јер се једна разбила за два минута. Јеботе, откако је ова јелка, све је то од пластике, откуд сад опет стакло? Санда и Линда вриште, није им јасно, Виолета им објашњава... Срећа што су свуда плочице па четка све то може да извуче.
Око 19:25 сам кренуо да сазивам следеће пијење, и док сам звао Борчета приметим да је Драгана покушала да ме зове. Кажем му то, и отприлике погодим шта је, дакле „ако не зовем поново, видимо се сутра“. Онда зовем њу, и каже нешто се растрчала јуче, све нешто на 100-200 метара од стана, ал' је ишла на пет места па јој се све скупило, и поподне је тако заболи нога да је једва стигла до купатила да баци пеглу. Не може на ноге ама никако. Те смо одложили.
Шестог решим да мало прочачкам впас, да ми избацује и гол разлику (то откако успевам да ми изађе више од пола партија, па сам у плусу) и проценат (исто, док сам био на 10% није ми падало на ум, сад већ око 60%). То сам нешто почео да рачунам из главе, па реко а чему нам служе рачунари... и успем да направим невероватан баг - у линији
procenat=оk/(ok+ko)*100
за оно прво ок каже да је недефинисано, за друго да је нула. А, шта? Чак сам звао децу... Нина каже „то је јаваскрипт, питаш погрешну ћерку“ - она ради јс чак мање него ја. Лена исто не зна одакле да почне... И онда ми падне на ум да сам у том истом едитору, у другом језичку, писао подсетник за Бјо, и да је можда остао на ћирилици. И стварно, у том првом ок, о је било ћирилицом. Који челоклеп. Но, до вечери је прорадило, и цело вече сам играо (помало читајући Бенфорда), и баш ме кренуло. Претходну туру сам био завршио испод 50%, баш ми није ишло, а сад је изашло на преко 70%. Ваљда сам сам себи упумпао нешто, самим тим што сам узео да га урадим. Спласнуло је већ сутрадан, усталио сам се негде око 61%.
Гита се јавила данас да јој је стигло шта сам послао. Њена кева нешто била звала... уосталом, ево са скајпа:
она: Драги моји, пуно вам хвала! Данас сам добила извод из МК. Како сте? Да ли је и код вас стигла зима? Овде јесте, хладно је , јос не пада снег али зто маглу имамо и за извоз. Пуно вас све љубим.
ја: све океј, пада нека кишица, још није ни мраз ни снег е, јуче звала твоја кева, нешто не може да позива са мобилног, неки момак је долазио да јој нешто среди па не успева да се снађе код мог ћалета се то звало „црко телевизор“, кад год му даљински остане другачије подешен. е, рече да вваљда долазиш од нове године... се видимо?
она: Јооооооој, имам утисак да је мами досадно па прави "динамику" и себи а и свима осталима! Експерт је да ми дигне притисак а то ми сада најмање треба. Јос увек се нисам опоравила због губитка мога муза; администрација ме убија, али буквално. Висе не знам коме треба ста да саљем, кога да назовем, да писем е-маил, да формирам моју страницу на њиховом сајту и да им проследјујем документа и тада се моја мама појави са јааааако великим проблемом да има несто зелено на мобилном и то јој смета! Планирам да додјем када средим све са другим пензионим фондом ( овде имају 2) и са организмом преко којег тразим помоц по два основа. Уколико не будем била у току са њиховим захтевима, губим право на помоц која није беззнацајна. Осим тога, кренула сам и код насе изабране докторице, видим је 2 пута месецно, највероватније да због свих ових стресова имам јако лосу крвну слику, па цак и поцетак дијабетеса. Треба да надјем и ко це се заузимати за насу куцу (пса). Распадам се , муз ми недостаје до бола! Ајде да не кукам, када будем досла у ЗР, овог пута цу ја доци код вас да се видимо и сприцамо. Пољубац свима вама
Меланији сам честитао рођендан, одговара кратко са „Хвала што си сетио тачно у дан и годину. Ми у Флориди на Голфској страни да мало прекратимо бостонаку зиму. Уживамо у изласицима и залсацима сунца. Погоди која од 2 фотке је шта?“. Аха, па није тешко, оно где се види још копна у даљини, то гледа на исток.
Око ручка дошао син мајстор Милетов, попео се на кров и испослагао црепове. Каже јако су кнап постављени, немају простора да врдају, па онда буде да искоче кад се скупљају на хладноћи. Радио је бар пола сата, падала нека кишица и температура била нешто ситна, ал' није хтео да наплати. На пролеће да то лепо пришрафимо на тим местима где врда, па да смо мирни.
Увече звао Боћу, тек тако, да га наговорим да напише нешто на Суштини, а све избегавајући да кажем зашто нећу ја да пустим оно што сам већ написао - да не бих изгурао оно његово из априла. И као да зна на шта сам мислио, све нешто крене са „све је то у божијим рукама, добро ти не верујеш али на крају ипак буде тако“. Но, видећемо. Издиванили смо се онолико, и дао ми линак на његове сачуване емисије са виртуелног радија што је држао. Пробао сам то да пустим горе на Цимету, али је изгледа нешто почистило свирајку из странице. Пробали смо и овогодишњу трешњу, добра, то ћемо у понедељак.
Ујутро (9.) сам то пустио на Змајчеку, симпатично је, свиђа се и њој, може да се слуша. Ништа ми се од тога не лепи за уво, ал' ме ништа није ни изнервирало, мало ли је.
Наш Рундек (мачор) је био нестао, пет дана га није било, кад ето њега деветог, као нов, ни длака му не фали. Или се није ни тукао, или није имао зглавних противника. Није био ни нешто особито гладан.
Појавио се Алекса. Већ има доста година откад је последњи пут био ту. Ту му је и жена. Довео је неке момке да му почисте по дворишту и окрешу орах. Баш су га стесали како нама одговара - нема ниских грана које би нам чешале по крову од гараже и њему по тераси и забату, а високо је и даље богата крошња, правиће нам и даље хладовину. Нисам га видео, она јесте, каже да је исто дебео као што је и био, значи око 120, а прича за обојицу унука да су исто тако крупни и широки, сад већ момци.
Једанаести. Ишли у пазар, ал' сам прво звао Драгану да видим за сутра, да знамо шта да купимо а шта не. Ништа, још увек је јебе нога, није ни за толико. Оно, није да не би могла да пређе тих 20м до таксија, ал' не може ни да седи пешес сати. Питам је да јој увалим ћалетов штап, каже фала лепо, не воли то, поштапала се месец-два после операције, неће више. Предложила јој гавеж, сетила се да то јако брзо зацељује преломе, чак се не препоручује док се кост не састави јер уме тако брзо да зарасте да укљешти ткиво. Јок, каже, пробала је и то. Тако да одлажемо за још недељу, ништа сутра. А таман смо планирали да мало роштиљамо.
Поподне нестане плина. Оно, догађају се хаварије ту и тамо, реконструише се водовод којегде, ево неки дан нисмо имали воде од 10 до 16 јер граде мерна места, да виде где им цури и које водове да реконструишу, а често се догађа да сјебу неке друге цеви док раде своје.
Пошто сам устао у подне, остао сам до после два (још Бенфорда), ал' неће сан на очи. Превртао се, премештао јастучиће, и устао пре седам, хитно ми се припишало. Снег! Откад није пао тако рано, има десет година. У кући још није било хладно, ипак осам кубика бетона у поду има добру инерцију, а онда је још и заложила, да мало смањимо гомилу грања у подруму. Линда и Санда хтеле одмах напоље, ал' док би се оне обукле... узме баба па им направи стоног снешка. Издржао је двадесетак минута.
Како плин никако не долази, зовем Србијагас. Нађем их на петом телефонском броју, и гле стварно дођу мајстори, и испадне да плина има, него то што бојлер јавља да је пао притисак у грејању... и одврне човек оно црно дугме, и све проради. То дугме, то је вентил за пуњење система? Да ми је то ишло у главу, запамтио бих га још пре пет година. Има други вентил, прави, доле иза котла, ал' је скоро недоступан иза свог оног грања. Још мање ми иде у главу што неће да греје воду за славине ако је у грејању притисак испод 1,2 бара. Ал' ето тако је.
Онда после ручка она примети да су опет дошли оптичари да раде нешто на бандери преко, па одем да попричам са њима. Кажу требало је сад ал' јебига децембар, два дана нису радили због кише, тако да ћемо у јануару. Добије се рутер, бежична му је тако јака да би један био довољан за целу улицу. А брзина, каже „ја сам узео ону другу најслабију, пустим филм, само гледам, учита се цео за три секунде“. Ајд да видимо и то чудо.
Спомиње се: Алекса Пајков, Бјо, Божидар Соколовић (Боћа), Виолета, вПас, Драгана Витас, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), мајстор Миле, Малиша Борковски (Борче), Маргита Гунароши (Гита), Меланија Тисаревић, Невена Средљевић (Нина), пекмез, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), суштина, цимет, на енглеском