11-VIII-2017.
Редовни састанак са Маринком, овог пута у Дебелој мачци. Мени довољно близу, а и он се однекуд зна са Смиљом, ваљда су из истог краја, па је радо пристао да то буде овде.
Смиља је нешто била у лошем издању - буткице изгледа трећи пут подгреване, кисели купус лошег мириса, оно рена што је било је изгледа некакав „производ од рена“, где рена има 29%, одмах се запиташ шта је онда оно остало.
Током вечере сам се нешто чуо са Драганом, смиривао јој фрку, „не дај се, не дам те“, мало јој још рашчлањивао шта је то др Хамер пронашао и какве то везе има са њеним случајем. Завршило се прилично мирно, тј звучало је као да сам успео да је смирим.
Нас двојица смо, као и обично, дрвили програмерске диване, враг ће га знати шта, то је већ један вишегодишњи диван у наставцима.
Нисам фоткао за време вечере и она четири пива (опет је имала неко чешко, ваљда Козел), јер смо седели у избаченом буџаку, према прузи, где је баш лоше светло. Али зато сам наштрикао неколико у повратку, нарочито у потезу поред бившег Багера, тј од рампе до бусодрома.
Ова ограда од железничких шина је постављена кад и пруга и рампа, и свакако је старија од мене. Стајала је тако све време, рекло би се неуништива, иако је два ћошка даље СИТ, некадашњи Комбинатов „Саобраћај и транспорт“, и одатле је сваког дана кретало педесетак камиона, а да не спомињем колико је саобраћаја стварала још и шећерана. И никад нико није звекнуо о ограду. Бивало је да се звекне о саму рампу, то у просеку двапут годишње, али ограда је остајала нетакнута. Све до сад - најзад је неко успео да развари пречку и савије је овако. Могу да мислим шта је остало од камиона.
Овде је увек фалила кућа. Или је била нека од тих малих кућица од набоја, или нечија башта. Штагод да је, то се већ годинама не користи, расте коров. Мада, сад поучен искуством из Петерхида и Лалинског Конака, биће да је ту била башта до пре две године. Кад престане да се окопава, прво расте овај високи коров, па онда полако долазе нижи коров и трава. Док се трава устали, прође седам-осам година. Пар година касније овде је никла нова радња, „Челик плус“, канда се неко гребе о стари назив. Иначе, од старе фирме је остало пар канцеларија на спрату у главној улици, у делу простора који је заузимала некадашња дирекција.
Нова кућа на углу наше улице сад већ има и ограду, и то од ласером резбареног лима, што прави Звезданина фирма. Ово је већ шеста-седма таква у улици. Ко није цар у свом селу... А и ту кућу је сину сазидао власник бетоњерске фирме, па исто десетак кућа у улици има сад навозе од глатког бетона, чини ми се чак лакираног.
Спомиње се: Багер, буткице, Дебела мачка, Драгана Витас, комбинат, Лалински Конак, Маринко Протић, Петерхид, Стелуца (Звездана), Челик, шећерана, на енглеском