01-I-2005.
Негде око 17:40 смо се чули накратко са Нином - тј једва смо се нешто чули, била је добра галама са њене стране :). Није баш био неки дочек, има само три фотке како Лена држи Чу.
Го се јавила одмах иза поноћи, она и Рикардо су били код Хозеа. И Лена се нешто издиванила са најмлађим братом. Није било званичног ватромета, или нам је био иза хоризонта, али се зато комшилук испружио, видели смо бар три - са спрата видимо бар пар километара.
Ове године није правила руску салату, јер смо то имали недавно (кад је цео ћурећи батак отишао у супу, па после није било другог начина да се наканимо да поједемо остатак - имао је око килу ипо). Уместо тога, батаци и шницле су се крчкали у јена чинији са нешто кромпира, и приде, на Ленино одушевљење, спанаћ. И супа, наравно - ту је отишао трећи батак и нешто јунећег. Е, и торта од банане.
Нову смо дочекали уз Топаловиће - одвртели смо Маратонце. Нисмо их гледали још од Изабеле, тада је на њих отишла последња струја из батерија у лептопу (онај преносни рачунар што сам после морао да вратим Ориону).
Данас смо напокон, након неколико месеци, отишли да се прошетамо по плажи. Време, невероватно - пролеће. Јулишку смо затекли напољу, седи и сунча се. Каже, топлије него унутра. Шетња ко шетња, било је доста људи, галебова, таласи онако помало, без ветра и уз нешто мало измаглице.
Другог смо отишли до Ричмонда, да посетимо Горану и Рикарда. Гомила фотки из кујне. Маска за посетиоце (и муштерије) за Герија канда ради, или је бар ово како он замишља да би требало, то сам мазнуо из неког имејла од њега. Бар би требало да има те елементе.
Већ осмог ми шаље нов материјал, нешто о звезданим типовима - он је ипак астролог, и треба да кренемо да радимо Зод.
Ћале размишља да нас посети... ех. Одговарам:
Није уопште проблем са наше стране, сад имамо и где - имамо резервну собу (Нинину - користио ју је и Рикардо кад је долазио, а и Го ће кад буде долазила), није проблем ни да се провозам до било ког аеродрома у близини. Већи је проблем да се добије виза. Откако је Њ Буђ ("ш" и "ђ" су близу на тастатури, нашао сам недавно да се неком нашем новинару као случајно омакло :) пооштрио све могуће прописе, више не могу да дам гаранцију ни за кога, то мора неки Амер. Сад јесте да имамо фришког Амера, али је он још студент и не може да прикаже неке приходе за последње две године.
Најбоље да назовеш америчку амбасаду у Београду и објасниш им шта и како. Некад умеју да буду формалисти из безвезних разлога, а некад лепа реч врата отвара.
Други проблем би било сналажење на аеродромима - ствари су се доста промениле за последњих тридесетак година. Мада, мислим да би се снашао, чак и без језика.
И још којешта... нпр, да ли радим на Змајчеку или се ЈуниЏуЕл изуо за нешто озбиљније.
Моја машина је мој проблем. Надокнађују ми ситан канцеларијски материјал (тј мастило за штампач, које кошта око $30 по патрони, а траје ми пола године - штампач је коштао 100$ :), остало је моје. Уосталом, задовољан сам машином засад, нарочито откад имам оволико места на диску - био сам се частио двапут већим диском (80 гигабајта) него што сам досад имао, кад ми је нешто требало да урадим Герију. Машина би можда могла да буде и бржа, али нисам кицош, и не играм се тих нових игара за које треба жестока машина.
О канцеларијском намештају.
Столица од Брекс, сто и поличица од Хуебла, а имам још пар оловака из Зиро Дистанса :). Рачунар је чисто мој, из Хуебла сам био добио лептоп, који сам после морао да вратим, као што сам пре тога вратио и Брекси њен.
Шта да пошаљу по Нини кад се буде враћала
Од лекова, само Бактрим. Остало смо слабо трошили.
И, немој слати цигарет папира, имам пола фијоке. Сад су и Индијанци почели да пакују папир уз дуван, и то изгледа не зна левица шта ради десница: уз сваку лименку ми спакују по књижицу америчког папира, а не знају ти што пакују да у лименци има пакло ризле (онај папир што су трошили Холанђани).
Петог ми је сашила нове чакшире од мрког сомота, баш по мери. Посебно сам се сликао у томе, у оном кртлогу доле. Носим и мајицу са оне конференције априла 2002. и Адидасове папуче са масажном табаницом, што уме да боли кад нагазим само на пету или само прсте, а иначе је углавном пријатно. Дај шта даш док не набавим кломпе.
Седмог стиже имејл од Зајане са скенираним омотом њеног новог цедеа. У врху унутрашње (или задње?) стране је њена фотка што сам снимио 30-VII-2000., чак ме и потписала (са -ich у презимену, тако сам се потписивао овде). Касније сам добио и сам цеде.
Спомиње се: 30-VII-2000., Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), дочек, Зајана, Зиро Дистанс (Зиро), Змајчек, Зод, Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, ЈуниЏуЕл, Невена Средљевић (Нина), Орионвер (Орион), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сесилија Роксбери (Брекс), Хозе Бариеро, Хуебло, Чу, на енглеском