03-XII-1998.
Још преписке са Грегом:
Радим данас, батргам се да надокнадим шта ми се вуче још од маја, да могу да кренем у Југославију и заостанем још горе. :-) Послаћу ти неке мисли / идеје током дана како ми наиђу. Не знам за трабантов пртљажник, али долазим са 3 торбе:
комад прибл величина
висећа врећа за одела 30" (висина) x 30" (ширина) x 12" (дубина)
рачунарска торба на точкиће 24" (висина) x 15" (ширина) x 12" (дубина)
Актенташна 6" (висина) x 19" (ширина) x 14" (дубина)
Узајмићу Фрегату (фијат регата) из фирме, може и слепи путник да се стрпа у пртљажник уз твоје торбе. Нема проблема. То ћемо морати да носимо... зависно од паркинга, десетак стопа (сачекаш док одем по кола и дотерам их до врата). Већ сам долазио по жену кад се враћала из Кине, можеш замислити колико торби. Тад сам возио југа, и све је стало у пртљажник.
Може фотка или нешто, док још ниси кренуо. Како да те познам?
Те је послао још један имејл са фотком (личи помало на Вудија Алена) а ја узео Фрегату и одвезао се на Сурчин. Препознао сам га из цуга, ставио његове торбе на колица и полако до Зрењанина. Кад је видео први саобраћајни знак са називом места, скроз на нашем крају панчевачког моста (док још нису направили ваљану петљу, па су се под мостом мимоилазили супротни правци, врло опасно место, ништа не видиш), потрудио се да изговори назив, трудећи се баш око р. Изговорио га је као Зрррењанин, мало претерао ал' може да прође.
Касније увече
Ако сте још ту, овде је скоро поноћ, јели смо нешто гибанице, што је боља верзија бурека (додао сам ове речи да их Грег нађе кад се врати). Сад Грег куца нешто на лептопу, каже да сте вероватно отишли да вечерате, али ако ово прочитате пре 7пм (по вашем), зовите. Он мисли да би вредело. Ево опет броја
Ово је један од узорака атмосфере у Зиро Дистансу што је донео.
А и пар оних што је шкљоцао око куће наредних дана. Има тога више, мислим да је испуцао две ролне колор негатива. Добра лабораторија, е да сам имао такву при руци.
Ово је Фаикова кућа, каква је тад била. Мислим да му се последње клинче родило 1996. (у ствари последњих петоро је његово; две старије су женине од пре).
Пут скреће на нашу страну, јер је његов комшија с лева, зван Американац (матори јесте живео тамо некад), направио свињац уз међу и одбио да га сруши кад смо калдрмисали улицу пре девет година. Много година касније, кад су нам асфалтирали, није исправљено. Коловоз је као наш, до даље ивице. Много нам па вреди.
Навратили смо и до Аваија, и Грег се и тамо расфоткао. Са тог негатива ми је и једина фотка на којој се види Цица, у најбољем издању (његов коментар: „јако се дичи тим што има сисе“). Ех, нешто не верујем да ћу преко имати секретарицу. Оно, није да је била моја секретарица, ал' ме бар ујутро дочекивала лепотица и просторија би одмах замирисала на добру кафу.
Ово смо ја, Јоја и Пали. Сад кад гледам ову фотку, баш је нама било лепо тамо. Светла колико хоћеш, амбијент баш потрефљен са тим кровним прозорима, добро грејање, добре столице (истина, није то кожа него скај, ал' квалитетан) и довољно смо високо да не допире баш галама са надвожњака. Ма, дивота. Једино што никако да накупимо пара да можемо нормално да живимо.
Ово је наша велика соба, у затеченом стању. Видим да ми је машина опет отворена - такав је живот нас софтверских предузетника, дува промаја кроз ту кутију, сваких неколико недеља се нешто извади јер је продато. Често имам форе до сутра да преселим све на нови диск, стари је продат.
Грег је ухватио тренутак да поприча и са Леном, наравно уз преводилачку помоћ, она није знала реч енглески. И миц по миц, пита је јел' воли она америчку музику, каже да, па ко јој се највише свиђа, а она из цуга „Том Вејтс!“. Он је полако покупио вилицу са пода, остао без текста.
Од оно цедеова бугарских што смо накуповали у последње две године, а није их било баш много, била су два од Тома Вејтса. И она је то запамтила. Није ми јасно како је он мислио да деца овде разликују америчке, британске и остале што певају на енглеском, нама то све прилично исто. Ни ја дуго нисам баш знао одмах који су који, чак сам дуго мислио да су Муди Блуз Амери.
Док смо чекали да се Грег појави, Попа нам је био нестао. Није први пут, бивало је да оде у штету па се врати после три-четири дана, а једном је чак одлутао километар ипо, па смо га спазили нас двоје, враћајући се од мојих, дозвали га. Ех, како се био обрадовао, трчао је ко суманут, уши ландарају, само што не полети.
Овог пута сам му од блокова сипорекса сазидао кућицу на улазу у гаражу, зима је скоро, а и туда прилично дува. И дошао је, преноћио једном у кућици и угинуо преконоћ. Надам се да је бар тај последњи викенд провео добро се забављајући.
Спомиње се: Аваи, бурек, Воја Трајковић (Јоја), Грег Рубентал, Зиро Дистанс (Зиро), Зорана Урдуљ (Цица), Јелена Средљевић (Лена), југо, Пали Бодор, Попа, сипорекс, трабант, Фаик Ризвани, фрегата, на енглеском