26-VI-2013.
Неким чудом сам успео да одспавам добра три-четр сата. Устали смо између 2:30 и 3:00, једно по једно, да не правимо гужву у купатилу. Стенли је добио моје старе џемпере и њену стару јакну да замота ракију (њену лозу од 27 година) и пекмез од вишања, да не процури док се тумба по аеродрому.
На аеродром смо стигли на време - и кроз центар Београда је лаганица пре 6:00 кад нема гужве на улицама - и провукли Стенлија кроз чекин без застоја. Поздравили се лепо.
Онда смо се одвезли у Бртог, где је ћале већ недељу у гостима. Као и обично, све нам је испланирао, мада нам се није толико остајало (доручак код теча Киће, па ручак код тетка Јање). Њен муж је здраво болестан, нека вирусна инфекција након операције горње вилице, много једе и не води рачуна о себи већ деценима. Већ је и то био довољан разлог да то прескочимо, али ето.
Једва сам нашао где се скреће код теча Киће - све улице се исто спуштају на главну, исто изгледају, а неке капије су чак шире од тих улица. Ваљда четири пута сам обрнуо налево круг и опет нисам нашао. Нема табли са називима улица, а ћалетово упутство „преко од ауто отпада“ је и било погрешно, није то преко него на углу, а тих отпада има три у том делу. Извадио сам наочари и ноклу и окренуо теча Кићу (не ћалета, наглув је а око мене зуји главна улица), а он га је послао да сиђе на друм. Кад смо га видели како стоји на углу, кренула нас карта.
(фотка је снимљена након моје дремке, кад је извела Нешу мало у шетњу. Овде се улица већ доста раширила, тамо доле је много ужа)
Доручак је био у два дела - прво крофне и погачице, а онда је Неша са бабом сецкао салату. Печена пилетина и прасетина (и наравно да разликујем прасеће од свињског), млад кромпир. А још нас чека и ручак.
У нека доба неко спомене чича Раду. Каже ту је у селу, у старој кући. Ајде окренидер га, нисам га чуо сто година. И попричам ја са њим, реко ајде да дођемо да се видимо, каже може али без ћалета. Е па за толико сам и ја Србин, ако ћеш ти да тераш инат и након дваес-триес година, нећеш видети ни мене. Поздравимо се и то је било то.
Дремнуо сам сат ипо у кујни, и онда смо одједном кренули. Нешто сам очекивао да ће се појавити и кафа, ал' ни помена. Стао сам само једном, да наточим (дакле мора бити у Борчи, после до куће нема ниједне пумпе). Та станка је потрајала, јер су две продавачице (рибе које се обе презивају Обука) тражиле шифру за плин за упаљаче на ба шест начина, док нису утрефиле. Баркод напросто није хтео.
Преспавали смо мање више цело поподне, а ни увече нисмо патили од несанице.
Спомиње се: Бртог, лоза, Ненад Бергер (Неша), нокла, пекмез, погачице, Радомир Средљевић (чича Рада), Стенли Бергер, тетка Јања, теча Кића, на енглеском