31-X-1994.
Хоргош.
У upitig2.prg, Геменц, пошто је успевао понекад да различито израчуна ckv, првобитни позив се замењује новим који има само један параметар, ckv, који је стринг са цифрама, те онда по томе препознаје да не треба ништа да генерише, него да уради програм чије име (без "up" префикса) му је прослеђено као параметар. Успут решен и случај кад је пети параметар позив функције са параметрима, било да има "with" или заграде. Даље, у случају да се позива више пута у једној процедури, препознаје већ обрађене позиве и налази свој позив*. Такође решен и случај из претходне верзије (4.8), кад је јављао _upnnnnn=.t., та линија се коментира аутоматски и убацује се један размак између _up и nnnnn=.t. (v5.0)" (тако да не може да нађе _upnnnnn нигде у тексту).
Што ће рећи да се ово већ уходало и да се само дотерује, основни механизам је океј и ради, ово је сад само подмазивање да ради глатко. Јер колико год да су алати за цртање маски већ дотерани, ипак је заметан посао да се то поравнава и размерава сваки пут, те рутинске послове је боље препустити софтверу, па макар га сам писао (и да, сетио сам се опет Тодора Чкребовића). Филозофија генератора, а и употребе рачунара уопште, је (по мени) да им треба препустити да ураде рутинских 90% посла, а онда 90% времена може да оде на решавање зајебаних 10% посла.
Другог новембра нова маска, логио и логкар, за упис присутних на сеанси - не само доктор, него и асистент и још до пет сестара (ова друга само за доктора, бемлига за шта ли се која користила). Не сећам се да сам их икад видео више од четири на гомили, осим кад нема посла па седе и кафенишу. Било је међу њима и добрих риба, Геменц је то, а било је и опаких баба, ма свачег. На спрату је била нека баба Украјинка, која је једном напала Јозија и мене, "ја вас убју... ја вам атрјежу ету вашу вешћ и ви ње буђете бољше мушчини"... а све због неког бага који се појавио. Цело јутро пре тога сам читао неку документацију на енглеском, са Јозијем и Болдијем причао на српском, около сви говоре мађарски, и сад још она на руском... иде то, није да не иде. Уз мало зајебанције смо видели у чему је ствар и обећали решење за сутра. Како смо излазили, на вратима се скоро сударимо са две сестре са ваљда хирургије, које одмах загракћу и уста не затварају. А мени стао мозак, одједном не знам који језик да исплазим... потрајало ми је десетак секунди док сам се сетио да треба да говорим мађарски.
Трећег сам превео словима и на 852, чудо једно да досад то нисмо имали. Изгледа да се посао и код куће заукавао, Аваи је почињао да ради. Не знам тачно кад смо запослили Брљу, али то је морало бити негде ове јесени. Он је практично држао посао код куће док смо ми у Мађарској. Додао и проверу за нум лок тастер у setkey.prg.
Четвртог, extrupu.prg, вади оне *+ - *- коментаре из програма у ГенерАлу, сад убацује резултате у genhelp.dbf, што је временом израсло у шири генератор документације. То је касније добро дошло кад је Аваи почео да запошљава програмере.
Једна велика ствар је решена ове недеље, која у ствари није ни била проблем, али ју је Јози решио... Изглед апликације. Под Досом све апликације изгледају исто. Може нешто да се мамуља са бојама, али слова су фиксне величине и изгледају онако како је дефинисано у видео картици. Осим што то више није тако, на вегеа картицама могу да се дефинишу своја слова, што опет нико не ради и неће да се зајебава с тим. Јози је однекуд скинуо едитор фонтова и направио нешто баш елегантно. Под један, знакове за исцртавање оквира је померио да не буду две црте мало ван средине, него два пиксела уз спољну ивицу. И слова је нацртао испочетка - скинуо серифе, мало их издужио, сад да ли пиксел уже или пиксел у висину, ко ће то знати, али је резултат био импресиван. Онда смо још неко време дотеривали колор шему (или је то већ било урађено) и наше су апликације изгледале много боље од осталих, чак и на црнобелим мониторима. Наредне године, на Ифабоу, већина је мислила да је апликација под Пенџеријем, и чак и кад им објаснимо да је то само једно мало програмче које подеси екрански фонт пре него што се стартује апликација, не вреди, и даље мисле да је Пенџери. Ваљда су чули реч фонт, то под Досом не постоји. Софтекс се напродавао монитора тада...
Због тога смо морали мало да чачкамо и gen_hlp, да би могао да изгенерише упутства на више језика, а и оквири око наслова, које је исцртавао, су сад пребачени у дуплу дебљину, јер је слова којима је та дебљина постизана Јози лепо урадио.
У КлиниСису је маска за пацијенте постала претесна, јер је неко натоварио** гомилу поља која нико неће попуњавати, осим понекад - породична анамнеза, хроничне болести, алергије итд. За огромну већину пацијената су се ионако уносили само основни подаци. Табела пацијената је тако била огромна и 98% празна. А пошто се Алтос и даље рушио, почела је и та табела да доживљава хаварије. Зато сам ту табелу поделио на две. У другу су отишла сва та поља која се скоро никад не попуњавају, и у којој нећу ни правити слог ако није ниједно попуњено - а попуњавало се тек ако отворе страницу са детаљима, у ствари четири странице. Практично сам измислио страничење и пре него што сам га уопште видео (што ће бити тек наредне године).
Док смо дошли дотле, имао сам једну озбиљнију хаварију, и морали смо хитно да идемо у поликлинику. У подруму код Алтоса смо се нацртали, ја за тастатуром, а читав конзилијум - Болди, Михаљ и њихов везни човек, Бела - иза мене. Још сам размеравао штету и гледао какво је оштећење настало и како бих то могао да закрпим, шта да вратим из бекапа, колико је бекап матор... ма десет ствари мора да се погледа пре него што се било шта уради, јер ако ту нешто зајебем биће још горе него да нисам ништа дирао. Ова тројица ми стоје иза леђа, Михаљ се нешто врпољи, гунђа како систем стоји, а Болди онда крене да блебеће то исто али у турбо верзији и са нестрпљењем, пожурује ме и гледа да измисли како сам ја ту нешто зајебао и да би требало да се мало више потрудим а не да само седим и гледам, покушава да ме прегура у панику. Само блебеће, нервира ме, разбија ми концентрацију, а ништа није рекао што и сам већ не знам. Одавно сам закључио да немам дугме за панику, напротив, што је ситуација зајебанија то сам више мртав хладан и глава ми служи да аналитички дођем до решења, не да се бавим драматургијом. А драма је управо постављана, њих двојица су баш навалили да ми гракћу, при чему је Болди био много гласнији, брбљивији и заправо безобразнији. Те је добио шта му следује, професорски гласно: "да идеш у три пичке материне, хоћеш ли ме пустити да радим свој посао или ћеш да ми седиш за вратом до сутра?". Овако се нисам издерао још из времена просветитељства.
Заћутали су као попишани, а онда сам завршио посао за петнаестак минута. До следећег пада Алтоса.
----
* "позив" овде увек значи upitig2.prg, тј шта ако у једној процедури имамо више дијалога, што је могуће - е па треба да препозна из које линије је позван и да испод ње угенерише оно што том позиву припада, а онај други или трећи кад дођу на ред
** "натоварио" значи испричао Болдију да је то неопходно, то мора, то је обавезно, не можете лечити пацијента ако то не знате и бла бла бла, а он као да је некад радио у ЕРЦу, све то узео здраво за готово и нацртао у пројекту. То све има смисла за редовне пацијенте и за оне код којих је дијагноза баш нејасна, а тих је било мало, и ти су ионако слати у болницу. Ово је поликлиника, овде су оооогромна већина пролазни и једнократни пацијенти.
Спомиње се: 22-II-1995., setkey.prg, upitig2.prg, Аваи, Алтос, Бела Пеликан, Болдижар Барваи (Болди), Геменц, Геменцка поликлиника, ГенерАл, Горан Стаковић (Брља), ерц, ИФАБО, Јошка Апро (Јози), КлиниСис, Михаљ Вејс, словима, Софтекс, Тодор Чкребовић, на енглеском