Иде она у Мађарску са Брљом, да отворе рачуне тамо у банци. Наше банке су скроз одсечене, једино овако може да стиже лова из Зиро Дистанса.
Мег је хтела да ми факсне неку документацију, па јој пишем „Не знам колико би те то коштало - исти квалитет може да се постигне да шаљеш факс никоме, а онда из аутлуковог ’админ порука: неиспоручиво‘ извучеш .тиф фајл па га шаљеш као закачмент, или ставиш на ФТП. Тако сам ја Грегу слао „позивно писмо“, и изгледало је као прави папирни факс. Ако има папира за слање, скенирај и шаљи. Много је лакше него гњаважа са дааааалекометним факсом. Прекоморски телефон је океј за говор, не знам баш за факс.“
Грегу у 19:25: „Она и Брља су се управо вратили из Сегедина. Трајало је 10 сати укупно, пут, банка и пазар.“ Одговара он у 23:19: „Вести од Барана. Још има да радимо да удовољимо моронима, али је он убеђен да ће проћи без проблема. Само је шизнуо, бесан, фрустриран и разочаран -- рекао сам му да је већ четрнаести на списку!“.
Онда прича како су најмили консултанта, коштаће килу-две, који ће „ипак потврдити да то што Градивој има чини еквивалент БС степена у Рачунарској Науци. Додатна документа која му требају (оригинали или чврсте копије, не факс) су:
1) Уверење из средње школе
2) Докази о било којим додатним семинарима, обуци што је похађао.
3) Писма од свих претходних послодаваца, обавезно на фирмином меморандуму и потписано са звањем. Да наведу кад је радио, назив радног места, опис посла. То би требало да се слаже са информацијом на његовом резимеу“
(кад сам ово писао, није се казало „резиме“ него радна биографија; резиме је био рекапитулација на крају излагања)
Аха, па да. Још лова на папире. Бар ћу обићи места где сам некад радио, попричати са познатима, попити кафу.
То сам и урадио наредних дана, онако историјским редом. Прво до машинске, где сам попричао са директором, срео се са десетак познатих фаца, попио кафу са секретарицом, све исто као што је било. А онда, пошто стоур више не постоји, одем до Челика, тамо нађем једног од програмера из старе банде. Каже Ваха је продат за мање пара него што је продат његов клима уређај :). А и код њега је био распашој, видело се да се фирма распада. Он је касније прешао у КуПрод на место које је упразнио Сташа кад је прешао у просвету.
Мало је смешније било кад сам свратио у ДБА, ал' ваљда им је било мило да чују да Аваи остаје без главног програмера... мислим да ми је писмо урадила Милка, практично сам јој издиктирао. У Аваију, пак, издиктирао сам Цици и само потурио Болдију да потпише. Не сећам се шта сам све насрао, ал' углавном ништа нетачно, само мало крупнијим речима да изгледа значајније.
Неким чудом сам нашао преводиљу у нашем крају, овереног судског тумача. Личила ми је на ону клинку што је пре три године покушавала да ради код нас - факултетско знање осредње, са праксом потанко - туњава цвикерашица, ал' баш ме брига, само преведи и не мора ни да буде скроз тачно, само да имам ћагу са јемствеником и сувим жигом. То се канда и тражи, наиме треба „нотаризован превод“. Знам отприлике шта би био нотарош, то је овде било некад, спомиње се у романима из прошлог века, уосталом имамо и реч бележник, ама то овде нема. За разноразне овере и којешта се овде иде у суд, а ова преводиља је овлашћени судски тумач, према томе дабоме. Нагрешила је таман довољно да је аутентичност непобитна, и уредно наплатила.
Шеснаестог (што је један од ретких датума ових месеци за које имам записано, в. 25-VII-1999. сам то све однео на пошту и послао.