se zove pozorište, tj. reč "teatar" pre svega znači bioskop, pa tek onda pozorište. bioskopi imaju po 5-10 sala oko 200 sedišta svaka, tepih svuda, kvadro zvuk (s tim što u većini filmova dijalozi idu iz platna, a pozadinski šum iznad publike, jedino u Zvezdanim ratovima i Matriksu je zvuk zaista prostoran), lampice pored staza, nenumerisana sedišta, i dobrih petnaestak minuta reklama za naredne filmove pre početka samog filma. Zabranjeno je unositi piće i klopu, osim onog što kupite u samom bioskopu (u foajeu obavezno postoji dućan sa kolama, krekerima, kokicama, čokoladicama i sličnim).

Dodato 2003: Jedan je tužio bioskop što film nije počeo kad je objavljeno. Zbog reklama.

Dodato 2005: ako na blagajni lepo pitate kad stvarno počinje film, onda vam i kažu. Ove godine smo oba puta preskočili reklame.