To je čitava institucija. Prvo što je 98% namirnica i inače zasnovano na kukuruzu (čak i meso, stoku tim tove) i u svemu ima melase, pa su stvari od kukuruza svud prisutne. Drugo, to je najjeftinija stvar na kojoj može da se zgrne dobra lova ako ste bioskobdžija - ili ćete iznajmljivati foaje nekom za dobre pare, ili ćete sami prodavati šećerne vodice i kokice.

Kokice po pravilu vole zasoljene i zamašćene, s tim što je ono sa uljem (od repice, naravno, neće valjda nešto luksuzno tipa suncokreta ili masline) manje popularno, nego se troši puter. To jest ne baš pravi puter nego neka imitacija, u manjim količinama skoro da liči (a u većim nikako da se dokaže da je otrovna, onaj što se razboleo radeći sa tim ne može da nadbije korporacijskog advokata... kažem, dobra zarada, ima se za skupljeg advokata i još pretekne).

Prodaju se u raznim pakovanjima - ili samo zrno pa ti dodaj šta ti se dodaje, ili kesica za u mikrotalasni (već zasoljeno i dodato to "ne mogu da verujem da očekuju da ću da mislim da je ovo puter"), ili već pečene pa vakumirane, ili još i prelivene nečim slatkim. Ta kombinacija slano+masno+slatko se inače često sreće i u kolačima i krofnama i đevrecima i ostalim.

Ako ćete sami da pečete, ima sto načina - od improvizovanog gorionika (dve limenke od sode i jedna sveća u čančetu), preko specijalnih pekača/mešača, do mikrotalasnog.

Doziranje: normalna doza je kao i kod nas, međutim u bioskopima i na utakmicama sve češće prodaju ogromne porcije, pa umesto kesice uzmete kantu od galona. Proizvodnja košta manje od prodaje, a ovako se veća količina proda odjednom, dakle manje troškovi prodaje, samo nek ide.