Amerikanci se sele u proseku bar triput u životu, najčešće zbog zaposlenja. Kad se to pomnoži sa brojem stanovnika i podeli sa životnim vekom, dobija se ogroman broj selidbi svakog meseca, i naravno da se razvila privredna grana ("industry" možda označava mašinsku proizvodnju u većini jezika, ali u američkom engleskom je to bilo koja delatnost koja pravi dovoljno para da bi pala u oči) koja opslužuje te selidbe.

Sve se može nabaviti - od brošura da naučite organizovanje selidbe, preko materijala za pakovanje, do specijalnih kamiona. Kamioni mogu da se dobiju sa i bez vozača, sa i bez momaka za utovar. Ovi poslednji su uglavnom skuplji od lekara, jer gledaju da zaračunaju još sto stvari mimo dogovora, i da nema drugih pri ruci kad vam treba.

Uz kamion mogu da se uzmu i kolica za nošenje nameštaja i kutija, prikolica ili poluprikolica za kola (tako da vučete svoja kola za sobom). Firmi koje iznajmljuju kamione ima bar 4-5 u svakom većem mestu, a mnoge imaju kamione na više mesta; kamioni su specijalno ogibljeni da se ne truckaju, imaju automatske menjače, erkondišn, dobro ozvučenje i servo volan. Lakše je to voziti nego Juga.

Strogo paziti da se na cilju pojavite na vreme, jer nećete dobiti ključeve od stana. Desilo nam se da smo dvaput noćili u motelu - jednom zato što smo se pojavili u petak u 17:20, pa na prijavnici nije više bilo nikog (a znaju da dolazimo, no boli ih ćošak), a drugi put zato što smo se pojavili u petak u 17:20 ali je useljenje bilo zakazano za subotu prepodne, i agent nije mogao da pribavi ključeve.