Pod jedan, banka ne daje čekove. Čekovi se naručuju, i to ne mora da bude od banke - njih štampaju nezavisne firme. Čak i ako naručite od banke, ona će samo proslediti narudžbinu. Paklo od 200 čekova košta od 15 do 25 dolara, zavisno od dezena.

Šta banka radi sa čekovima, to je posebno pitanje, vidi unovčavanje čekova. Na čeku su magnetnim mastilom naneti bančin broj i broj računa, kao i broj čeka. Ovo magnetno mastilo služi za automatsko očitavanje čeka, proveru identiteta itd. Takođe, odštampani su (običnim mastilom) vaše ime, prezime, adresa i telefonski broj, tako da nema zabune čiji je ček. Kad otvorite nov račun, dobijete desetak tzv. "starter" čekova, na kojima nema adrese (ali je vaš broj već tu), pa onda sa tim čekovima gde prođete prođete. Ne primaju ih svuda.

Ček će se unovčiti u roku od odmah, mada ipak koji sat sporije nego kad se plaća dugovnom (debit) karticom. Primalac će pare dobiti... kad se banke budu dovoljno dugo igrale parama.

Dezeni... ima ih raznih. Od udri patriotskih, sa zastavom u pozadini, preko prirodnih lepota, cveća... otprilike kao ono što bi išlo na poštanske marke, samo bleđe (tekst ipak treba da je čitljiv) i ličnije. Znamenitiji primerci imaju likove iz crtaća (moja prva serija čekova je imala tasmanijskog đavola), scene iz starih filmova (preko 50 godina, da ne bi neko tužio zbog autorskih prava), te razne modele poljskih klozeta.