Drže bilo šta što izgleda dovoljno staro. Po definiciji Stanislava Lema, bilo koji komad kiča će biti proglašen za umetnost kad ga kroz koji vek otkopaju arheolozi.

Ovde se to postiže mnogo brže; dovoljno je da su vam kola starija od 20 godina, pa da možete da ih registrujete mimo današnjih tehničkih propisa, dobijete AV tablice - antičko (!) vozilo - i pravac saobraćaj, uz neka ograničenja. Tih oldtajmera bude dosta po ulicama, u dane kad se skupljaju. Drže ih više kao hobi i isteruju ih za svečanosti; za svaki dan se aka nešto obično.

U Kaliforniji se, vele, komadi plastike stariji od 20 godina prodaju kao antikviteti :). Na PBSu (tzv. "javni" tv kanal) imaju posebnu emisiju, "putujuća antička predstava" (što je malo bukvalan prevod, ali asocijacija na putujući cirkus se nije izgubila), gde meštani donesu šta imaju od starudije, a privedeni stručnjak procenjuje njihov krš i onda oni glume kako su se jaaako iznenadili što ono što su hteli da bace u stvari vredi silne stotine dolara. A radi se o nekom crvotočnom stočiću ili zarđaloj petrolejci. Ako je starije od sto godina, onda ide i preko hiljadu, dve, tri...