Hm... lele. Pod jedan, na drumovima nema onih stubova sa deset najbližih mesta i strelicama za levo desno i pravo. Pri brzini od 120 kmč to se malo teže čita, a do tih mesta često ima nekoliko puteva. Čak i do najbližih - sa obilaznice se u veći grad može sići na desetak mesta. Zato se izlazi u veće gradove samo najave "sledećih 8 izlaza Tajitajvil", a onda na izlazima piše u koju ulicu vode.

Kod izlaza za manja mesta postoje i dodatne table, jedna za prenoćišta, jedna za žderaonice, i jedna za benzinske pumpe; kad se izađe, opet table gde piše koji su od njih levo a koji desno.

Na samom autoputu povremeno naiđu table sa rastojanjima do naredna tri-četiri mesta. Postoje i mrke table sa belim slovima, ukazuju na znamenitosti, u koje spadaju veći muzeji, zoološki vrtovi, trkališta, stadioni, poprišta bitaka iz građanskog rata, nacionalni parkovi, zabavni parkovi.

Na regionalnim i lokalnim putevima, međutim, mapu u šake i popisati gde treba da se skrene. Putevi su obeleženi dvocifrenim i trocifrenim brojevima; trocifreni su lokalni.

Zašto piše "biznis"? To je zbog puteva koji su prolazili kroz naselja, pa posle napravljene obilaznice. Obilaznica ima isti broj kao i stara trasa, a na putokazima se stara obeležava kao "biznis", đavo će ga znati zašto. Otprilike znači "kroz grad" (nikad "kroz selo", jer sela, jelte, nema).

Ako vam neko objašnjava, kazaće "i onda krenete na 340 zapad", što će reći da se koriste brojevi puteva i strane sveta, kako piše i na mapama i na putokazima. Nevolja je što neki putevi krivudaju, pa izađete na raskrsnicu gde deo puta koji ide na istok na tom delu u stvari ide na severozapad, krenete na jugoistok i stignete na deo koji je van vaše mape. Zato se elektronski navigatori - GPS uređaji - tako dobro prodaju.