Postoje tri kategorije puteva: međudržavni, regionalni i lokalni. Razlike su drastične.

Na međudržavnim nema semafora ni raskrsnica. Ima ulaza i izlaza, koji su obeleženi po miljama na kojima se nalaze. Ako su na istom mestu izlazi za obe strane, obeleženi su sa A i B - tako da na drumu I-64 (interstate - međudržavni), na 250. milji postoje izlazi 250A i 250B. Duž celog druma nigde nema benzinskih pumpi, reklama, krčmi i ostalog, samo pejzaž. Kome šta od toga treba, pre svakog izlaza stoje table sa oznakom gde je šta (i kod koje firme - tj ima reklama, nije da nema :). Postoje i odmorišta (rest area - površina za odmor) što je parking sa klupama, česmom, parkićem i zgradom gde ima vecea. To održava država, i tu obično leži i gomila turističkih brošura. Ograničenje brzine je od države do države - 60, 65, 70 milja na sat. U nekim državama je donedavno ograničenje bilo fizičko - do prve kosmičke brzine.

Državni i regionalni putevi mogu isto tako da budu sa po dve ili više traka u istom smeru, ali tu već ima raskrsnica, blentavih krivina, uzbrdica i nizbrdica, semafora, pružnih prelaza. Obeleženi su samo brojevima; tu i tamo ima putokaza sa nazivima mesta, ali nije pravilo. Treba vam autokarta; morate znati kud ste krenuli, jer se zbog petlji putevi račvaju nepredvidivo: drum koji treba da ide na sever može da krene ka jugu, da bi se uključio u traku koja dolazi sa istoka pa tek posle da okrene na sever. Nije neki problem i ako se izgubite - šta je desetak milja više.

Lokalni putevi su obeleženi samo brojevima. Treba vam detaljna mapa. Jeste da i dalje važi pravilo da putevi koji uglavnom idu sever-jug nose neparne, a istok-zapad parne brojeve, ali lokalni toliko krivudaju da na vašoj raskrsnici krak koji ide na istok u stvari vodi ka zapadnom smeru i obratno. Dosta lokalnih puteva prati razne letnje puteve, koje su nekad davno ugazile krave vraćajući se sa paše. Nisu retkost ni lakat krivine ni čudne uzbrdice. Ako se izgubite, moraćete nekako da se snađete. Tridesetak milja više još nije razlog da se uzbuđujete.