Sastanci idu strogo po nekakvom planu za celu školu. Pošto su škole uglavnom poprilične (bar srednje), roditelji dobijaju i plan škole, da ne lutaju. Obezbeđenje zahteva i da prikažu pozivnice, i da dobiju nalepnice za odeću, one za posetioce, te da se upišu ko su i kad su došli. Takva su im školska pravila.

Veći sastanci, na početku i pred kraj godine, obično počinju velikim sastankom za celu godinu. Upravnik drži govor, pa onda predavači koji drže tu godinu pričaju o tome šta se iz njihovih predmeta radi te godine - što nekad urade na tom zajedničkom sastanku, a nekad na posebnim sastancima koje drže po svojim kabinetima. Za taj deo se napravi čitav raspored časova, verovatno kopija dva dnevna rasporeda (jer imaju u stvari dvodnevni raspored - A i B dan), tako da roditelji upoznaju sve profesore. Sastancima uglavnom prisustvuju i deca.

Na onom velikom sastanku uglavnom traže pomoć roditelja - da se angažuju oko organizacije kojekakvih izleta i manifestacija, makar kao pratnja, a nekad ozbiljno traže pare. Pare im uglavnom trebaju za sportove, jer je školski sport ozbiljna industrija, drugi semafor za košarku košta poprilično.