raspored robe u dućanima

22-VII-2011 04:03:57

Manje više kao i svuda, srodna roba će biti zajedno. No, u nekim tačkama se jako razlikujemo - "srodno" se ovde uzima po nameni, ne po grupi proizvoda. Tako papirne kese neće biti sa ostalim kesama, nego sa potrepštinama za žurke i izlete; mašice i lopatice za roštilj neće biti zajedno sa ostalim priborom za jelo, nego sa priborom za roštiljanje i boravak napolju; kišobrani će biti uz kape, kaljače i ostalo što je za kišu... a onda tu, naravno, ima izuzetaka.

Cilj dobrog rasporeda stvari po dućanu je da svako prođe što veći deo dućana, da bi usput prošao pored što većeg broja polica, ne bi li kupio i nešto za šta nije došao, samo zato što mu je privuklo pogled. Zato su ključne stvari, koje se najčešće kupuju, raspoređene na suprotnim krajevima.

Naprimer, Kroger: 1. ugao piljarnica, 2. ugao hleb i delikates, dalji zid vino, riba, meso, suhomesnato, flaširana voda, mleko & jaja, 3.ugao frižideri sa smrznutom klopom, sladoled 4. ugao pivo, sredina: kafa, testo, brašno, ulje šećer. Fud Lajon: 1. piljarnica, 2. smrznuta klopa, dalji zid mlečno, suhomesnato, 3. mleko, 4. delikates, sredina hleb itd. Testo, takođe, može da bude na dva mesta: sa ostalim testom, i u etničkim delovima dućana, tj gde su sastojci za italijansku kuhinju; slično i sa pasuljem, lisnatim kukuruznim testom i raznim ajvarolikim ujdurmama (meksička), itd itd.

Od kraja do kraja bude i po tuce redova polica, a između se udene i apoteka ili nešto drugo oko čega treba obilaziti, tako da odlazak u samouslugu nije značajno manja šetnja od obilaska pijace.

(naknadno, tekst koji sam već kačio na forum:)

I ne pomaže tu što između hleba i mleka moraš da prođeš pored 20m mesa i suhomesnatih (uslovno rečeno - puno vode) proizvoda, kad smo meso uvek kupovali u drugom dućanu. Tj kupovali smo samo kjelbase (a i to samo iz Smitfilda, one ostale su se loše pokazale) i salfalade (dok ih je bilo, posle smo čuli od poslovođe da ih više ne drže jer se ne isplate, a one bajagi viršle sa komadićima tzv. sira, koje su ih zamenile, nismo kupili nikad), a i to samo kad nam ponestane.

Moguće je da na nekom ta šetnja po dućanu upali, u stvari mora da u proseku pali, inače to ne bi radili, ali smo razvili imunitet - znamo gde šta stoji, i idemo pravo tamo bez zavirivanja u usputne police. Kad povremeno ispremeštaju stvari da zabune slične nama, uglavnom popizdimo kad ne možemo da nađemo ono što smo hteli da kupimo, i prekinemo sa pazarom, te odemo ne kupivši ništa više (nekad baš ništa) - odemo u drugu samouslugu gde isto znamo gde šta stoji, 90% asortimana je ionako isto.

Događalo se i da navraćamo u neku samo zbog jednog artikla koji niko drugi nema (naprimer, Kimart zbog velikog pakovanja neslanog kikirikija pečenog u ljusci), i kad se desi da to nemaju, nalevo krug, idemo negde drugde. Onda ne navraćamo tamo nedeljama, dok ne ošacujemo da su valjda nabavili. Ako jesu, tamo pazarimo i ostalo da se ne vozikamo previše.(u stvari, kupovali smo po četiri pakovanja, da premostimo te njihove nestašice - jer bi često imali čitave hrpe slanog, pa bismo nakupovali neslanog, znajući da ga neće nabavljati dok ne rasprodaju slani - onda nas ne vide po mesec ipo... ne shvatam kako im se to isplati).

Da vidim to istraživanje koje će da uhvati takve navike.