Po zakonu NIJE obavezna, ali se uglavnom podrazumeva za uređaje od preko $100, pri čemu će proizvođač da se ogradi od većine banalnih kvarova. Neće vam priznati lom, ogrebotine, potrošni materijal (pre svega baterije, filtere, razne uloške, creva itd) te gluposti izazvane lošim rukovanjem.

S druge strane, postoje osiguravači koji prodaju dodatne garancije, obično u iznosu od 10% od vrednosti uređaja za godinu, 17% za dve godine itd. Nekad to nudi sam proizvođač, nekad trgovac - u stvari se ni ne zna ko to nudi, to vam ponudi kasirka u vidu "plana održavanja" (maintenance plan). Ponekad je to tragikomično, da za kinesko đubre od $40 dodate $15 za dodatnu godinu-dve garancije.

S treće strane, garancija, ako je data, po zakonu važi uz račun. Proizvođač će, međutim, pokušati da vas ubedi, pažljivo biranim rečima, da garancija ne važi ako se ne registrujete kod njih. A za tu registraciju ima da popunite popriličan upitnik, koji je očigledno naciljan da pokupi što više podataka za marketing - zanima ih koliko zarađujete, da li idete na zimovanje, kojim sportovima se bavite, koje kanale gledate... ma svašta. Negde u sitnim slovima možda i piše da to u stvari nije obavezno. Ova praksa se uglavnom razredila, posle 2003 se slabo sećam da sam viđao tako sročene garancije. Ili smo se dotle utrenirali da u dve sekunde razdvojimo važne papire od marketinškog đubreta.