Kiosk u našem smislu reči može da se nađe. Na Menhetnu, ponegde uz plažu, stadion ili neko od preostalih retkih mesta gde ima dovoljno pešaka. Tamo izgledaju otprilike isto kao i kod nas, tj ne vide se od okačenih novina, ali ipak ne prodaju vodu u bocama i pivo.

Ima kioska po tržnim centrima (v. mall), gde će nam izgledati malo čudno jer su pod krovom centra pa im ne treba svoj, a i onda prodaju samo jednu vrstu robe - mobilne telefone, usluge, letovanja, nakit, satove. Nema onog svaštarenja, svi su specijalizovani. To više liči na štand.

Međutim, za neke stvari će vas ladno uputiti na kiosk, iako nema nijednog na vidiku. U većini takvih slučajeva, reč kiosk označava sto i stolicu sa računarom ostavljene na polzu posetilaca. Čak neki pregledači imaju i tzv. kioskski način rada, pri čemu se računa da za tastaturom uglavnom nema nikog, ili da čak ni nema tastature. Kad tražite posao, upute vas opet na kiosk, tj da sednete za računar i popunite formular koji ide u centralu - što ste mogli i od kuće - nema više da se s nekim popriča, lokalni šefovi više nemaju ni to ovlašćenje (bar u većim lancima prodavnica), ili bar ne mogu ništa dok centrala ne dobije primerak.