U zemlji u kojoj je izmišljena fraza "autentična replika", gde postoji nekoliko Ajfelovih kula i tornjeva iz Pize, mnogo toga je imitacija. Počev od plastike koja imitira drvo ili metal, preko farmerki od tegljivog materijala, do brojnih stvari u arhitekturi. Imaju Ajfelov toranj, piramidu iz Gize i piški krivi toranj u Las Vegasu i još gomilu takvih zdanja kojegde.

Mnoge kuće u bogatijim krajevima gradova su naizgled od kamena. Varka - to su samo pločice, koje su valjda od kamena. Imaju i staze od kamenih ploča. Možda, a možda i ne - već se prodaju kalupi koji se odozgo utisnu u svež beton i oblikuju ga da liči na kamene ploče. Postoje već i plastične daske. I kuće od cigle nisu od cigle; to je samo fasadna obloga od pola cigle.

Po tržnim centrima, trotoar ispred dućana, po ivici parkinga, je nadsvođen širokom strejom, koja stoji na stubovima debelim dve stope... naravno, stubovi su šuplji. Unutra je jedan betonski ili čelični stub, oko njega okvir od letava 2x4, na njima neka obloga (gips, iverica, šperploča) na koje se onda lepe pločice, ili se nanosi fasada ista kao na ostatku zgrade.

Na ulaznim vratima, staklo je u metalnim okvirima, kao vitraž. Ali nije vitraž, jer je staklo duplo, a metal je između stakala.

Po celoj Virdžiniji, lokalni arhitektonski stil zahteva da prozori imaju kapke, šalokatre. Osim što, kad se malo bolje pogleda, dva krila od 30 cm ne mogu nikako da pokriju prozor od metar ipo, a i da su dovoljno široka, zakovana su za zid. Ne služe ničemu, osim kao standardni ukras. Taj stil takođe zahteva bele okrugle stubove da drže pročelje većih zdanja; te stubove je Džeferson iskopirao iz Francuske, koja je to preuzela, tokom renesanse, od starih Grka. Dosta kuća imitira Džefersonova zdanja, uključujući i par kerećih. Univerzitetska zgrada u Blegzburgu (Blacksburg, VA) bajagi od kamena, a u stvari u pločicama od kamena.

Linoleum i plastične podne obloge se štampaju u dezenima koji su imitacija keramičkih pločica - vidi pod podovi.

Lanac italijanskih restorana "Maslinjak" za koji Italijani nikad čuli nisu. Nemački restoran u kom niko ne zna ni reč nemački, ni jelovnik ne umeju da pročitaju kako valja. A propao maslina, ovdašnji trgovci su se izborili za pravo da se ulje prodaje kao italijansko čak i kad sadrži samo 11% ulja iz Italije. Kad napiše "original Italian seasoning" - svaku reč treba uzeti za sebe. Jeste original jer nisu ludi da nekom drugom plaćaju za recepturu; jeste italijanski u smislu da ga ta firma tako zove i da je verovatno po nečem sličan nečem što se koristi i u Italiji; jeste začin jer se sipa u jelo i ima nekakvu aromu. Naravno da je blentavo jer navodi na zaključak kako u Italiji imaju ukupno jedan začin, koji se kod njih zove začin a u ostatku sveta italijanski začin.

Plastične klompe.

Sedamdesetih su u modi bila kola presvučena imitacijom drveta iznutra, a i spolja. I presvlake za sedišta od imitacije tigrovog krzna.

Sok od višanja koji višnje nije video, ubačena hemikalija sa otprilike ukusom višnje, preterali sa jačinom.

Mleko od soje. Tofu. Bezmlečno mleko za kafu. Krompirići u Meku koji sadrže čak 40% krompira. Pileće koješta od ćuretine. Imitacija slanine od živinskog i ćurećeg. Sir od skroz obranog mleka. Hemikalija koja izdaleka podseća na puter, ako na omotu piše "buttered" (namaslačeno), nema putera nego je to. Čajevi sa mirisom ovog ili onog voća.

Bajagi rukom pisani jelovnici u restoranima i cene u piljarskom delu samousluge - na drugi pogled se vidi da je rađeno na računaru.

Gradski autobusi u obliku starih tramvaja, često i bez stakla (ili mogu da se poskidaju). Izgleda kao tramvaj, osim što je autobus. Viđeno u nekoliko gradova, i svuda izgleda isto.

Kamin na gas sa bajagi drvima. Ili na struju, sa nekom folijom koju obasjavaju crvene i žute lampice a leluja pomoću ventilatora i izgleda kao vatra.