Navodno su poprilična tajna, zna se red i ko ima pravo da legitimiše i uzima podatke... međutim, em ima onoliko različitih policija, em se namnožilo i raznih bezbednosnih i parabezbednosnih agencija (što državnih što privatnih), pa se ogromne baze podataka što prodaju što iznajmljuju u razne svrhe.

Da bi se reklame koje stižu poštom što bolje usmerile, na adrese gde bi ponuđeno moglo da zanima nekog, prati se šta ko pazari i kad, uz razne napomene, korelaciju podataka iz raznih baza. To im valjda radi, jer ne bacaju reklamu na nezainteresovane, nego onom prosjačkom logikom, traže od onih koji su već dali. To je poprilična gomila ličnih podataka, te ako ste pazarili dve stvari, počeće da vam stižu reklame za treću, jer je već dva miliona ljudi pazarilo tu treću nakon one dve, valjda ćete i vi.

Izvori za takve podatke su razni - od praćenja za šta ste koristili svoju dućansku karticu (čak i kad dućan tvrdi da neće prodati vašu adresu, ne znači da neće prodati šemu vaših navika), gde ste točili benzin, šta ste i kad kačili na fejsbuku, gde ste i za šta iskoristili popust, gde ste platili članarinu, koliko puta i kada su razni tražili overu vašeg finansijskog stanja itd itd. Vaš dobavljač reklamnog đubreta zna o vama stvari koje ni sami ne znate.

S druge strane, vaš zdravstveni karton, gde god da ga sve imate, je prilično neprikosnoven i trgovci zdravstvenim uslugama se besomučno trude da sprovedu što više pravila i što više papirologije da dokažu da paze da podaci o vašem zdravlju ne dospeju u pogrešne ruke.