Ima ih raznih - od redovne pošiljke kupona koji važe u lokalnim radnjama (za popust na picu, pranje kola, zamenu ulja, večeru itd), preko dodatka (od svega četiri strane) na lokalne novine u kojem se kao dodatkov dodatak pojavljuju katalozi većih bakalnica (tj grocery store, kad se bukvalno prevede, inače su to u stvari velike samousluge) gde oglašavaju šta im je ove nedelje jeftinije, pa do gomile ponuda za ovakvo ili onakvo osiguranje (socijalno, zdravstveno, životno, za kola), kreditne kartice (bar tri komada mesečno), pretplate na novine i časopise, knjige i svašta i koješta. U mesečnoj zalihi stare hartije, pola čine besplatne novine uzete iz bakalnice, pola je đubre koje stigne poštom.

Reklame stižu bez pitanja, naslovljene na "resident", mada često i sa punom adresom. Kad vam negde traže adresu da bi vam dali karticu (dućanska kartica s kojom se uhvati dobar popust na neke stvari), kunu se svim i svačim da neće (pro)dati vašu adresu i naročito ne telefon nikakvim marketinškim firmama - ali će zato video klub, koji posluje unutar bakalnice, ladno prodati tu adresu. Nakon što smo odgledali sve što im je valjalo od SF naslova (tj svih desetak filmova), počele su da stižu ponude od SF kluba... koji onda dalje valja vašu adresu drugim izdavačima.

Ako nekog zanima ko mu je prodao adresu, najbolje je da, kad daje adresu, svaki put malo drugačije pogreši u imenu - jednom se potpiše kao Gaty, jednom kao Gatty, pa kao Gatey itd, pa će se videti od koga je koje procurilo...