Lična karta postoji, ali nije obavezna. Tu i tamo se pojave predlozi da se uvede, ali to nikad ne prođe. Za izbore 2012 je bilo predloga, i lobiralo se poprilično, da se uvede glasačka kartica, tj da se uvede nekakav sistem po kome niko ne bi mogao da glasa na dva mesta - što se događa, pošto se često sele, pa svako može da ode do ispostave DMVa i prijavi se da ga tu stave na birački spisak, a dve nedelje kasnije to uradi na nekom desetom mestu i onda glasa na oba, jer nema centralnog registra gde bi se to proveravalo.

To nikad ne prolazi. Zato i dalje, u raznim prilikama kad se traži dokaz identiteta, kaže "dva dokumenta sa slikom", što uglavnom znači vozačku dozvolu i nešto izdato od bilo koga - čak i bez slike za onaj drugi. Prolazi mesečna karta, kreditna kartica, članska iz biblioteke ili golf kluba, nekad čak i račun za struju, samo da se vidi da je isto ime i adresa. Stvari postaju komplikovane u Njujorku i na još par pešačkih mesta, gde je prilično besmisleno imati kola (zbog parkiranja i ostalih astronomskih troškova). "Ja sam četvrta generacija Njujorčana bez vozačke dozvole" nije ni tako retko. E, da, važi i pasoš, mada Ameri nešto slabo putuju van.