Zavisi gde je. Ako je na autoputu, onda nekad ume da bude i bez asfalta, gole betonske kocke sa katranom između, pa onda negde preko 55 milja na sat imate osećaj da ste u vozu, onaj ritam pragova se skoro pogodi. Češće je ipak to neki grublji asfalt koji se ne presijava nego se više svetluca tačkasto, jer se pravi od mlevenog kamena, bolje je trenje i gume jače prianjaju, što je i bezbednije. Neki zaveretičari tvrde da je to namerno tako, da se više troše gume i češće kupuju, što i nije skroz pogrešno ali nije glavni razlog - tucanik je naprosto jeftiniji od šljunka, naročito za beton, jer troši manje cementa.

Po parkinzima, međutim, krenu sa istim takvim asfaltom ali onda kad ispuca retko će da ga vade i meću nov, nego će da zamažu pukotine bitumenom. Kad više ni to ne pomaže, onda će da ga poprskaju dobrim slojem bitumena pa će da bude baš crn; s obzirom na to koliku površinu zauzimaju parkinzi, ovo već stvara i svoju mikroklimu. A dobro dođe i kod stanova za izdavanje - umesto da poprave sve one kade bez zatvarača, klime u kojima se zapatila buđ i začepljene odvode od sušilica za veš, oni će radije da udare još jedan sloj bitumena na parking i još jednom ošišaju travnjak, jer to pada u oči novim mušterijama, a stare ionako imaju godišnje ugovore, s njima mogu kako hoće.