Postoje tri vrste gradova (sela nema): bez javnog prevoza, sa prevozom ali za koji treba znati red vožnje da bi se stiglo isti dan, i sa prevozom gde samo odeš na stanicu i naiđe za dva-tri minuta.U prvu kategoriju spadaju manja mesta. Većina je u ovoj drugoj, gde postoji nekakav javni prevoz ali ide na svaki sat, presedanje ume da bude zajebano (recimo čeka se 40 minuta i to 700m dalje), poslednja tura se vozi u vreme kad noćni život tek počinje i slično. Ostaju najveći gradovi i to samo njihova jezgra - tamo ima i metroa i lokalnih autobuskih linija koje vode do najbliže stanice metroa. Glavni razlog za korišćenje prevoza nije nemanje kola - praktično svi imaju nekakva kola, nema veze kakva je krntija - nego parkiranje. Košta novaca, vremena, živaca ili to sve na kvadrat ako vam odšlepaju kola. Zato stanice metroa po obodima grada imaju ogromne parkinge, pa ko ide na posao tamo ostavi kola.

Taksiji su posebna priča. Uglavnom su kao policija, smetaju da prođeš a nema ih kad ti treba.

Za međugradski prevoz postoje avioni, vozovi, autobusi i kola. Dakle lete i voze, a slabo koriste vozove (osim kad im je baš blizu i zgodno) a autobuse još slabije.