26-VIII-1976.
Датум сам записао за негатив, али тек после 2012. тако да... прецизна егзактна шацометрија, на њух и најближу суботу.
Уобичајени августовски за ову годину. Не сећам се нечег посебног, осим доброг зезања. Видим пар фаца са гитарама, Џенкови другари из Борика (а шта и он је стигао тамо?), из Суботице. Сећам се како је његов матори, доктор и зајебант, подвалио друштву кад је остао да кува рибљу чорбу док су они на плажи. Заклели су га да не ставља љуте паприке, дао часну пионирску, и онда нанизао 5-6 комада опако љутих на канап, засекао и убацио у котлић. Кад су се раскувале, извадио и бацио у ђубре. Било необјашњиво папрено, "немам појма од чега је љуто, ако нађете и једну паприку ту ме сеците".
Дакле само списак гостију - Брата са сестром близнакињом, Џенк, Гита, Шаки, Болди, Жива, Пали са Г. (испаде и она математичарка, шефица информатике негде у комбинату, згодна), Ечи, Арпи са другаром, нека симпа риба из Џенкове зграде, Ж. Р. (кога знам из Змаја и оних такмичења, годину млађи), Бештара и неких осам или десет које не знам.
Судећи по томе коју је јакну носио Болди, мора да смо ове године попили највише, и нека доба само седимо около, пијемо још, већ смо издерали грла, испрескакали ватру, испекли кобасице на штапу и јели лука као јабуке... кад ти Џенк крене да пева. На то Ечи само каже "a lófasz a segébe, öt forint zsebembe" (њему коњски курац у дупе, мени пет форинти у џеп), што нико није превео наглас (шанула ми, наравно), али бар шесторо-седморо је знало мађарски, па је било доброг смеха. Овај се није дао смести, па је нешто касније опет пробао, и сцена се поновила, са још више смеха, проширио се превод. И тако једно четири пута.
[Изненадио сам се ко нико, тамо негде 2020., кад сам читао неке појединости о филму Блејд Ранер. У сцени где шеф спопада Декарда док овај клопа код Кинеза, шеф управо изговара ову реченицу, не баш целу, на мађарском]
Онда се Болди извалио на леђа, бацио пеглу удесно, окренуо главу улево и заспао.
Фотке су на оном дугом негативу, Орво у боји, који сам развио две године касније. Не убацујем овде, саме фаце за замазивање.
[2023. сам се предомислио]
Дакле... тристаћ и два фиће. Мислим да је било још кола.
Догађало се да наиђу парови колима у шуму, да се појебу, а ми бисмо издалека спазили фарове па им слали одбор за дочек, нудили их пићем и звали их да седну с нама крај ватре. Половина би прихватила, а остали би с нама колико већ девојка има слободно то вече, некад једно пиво некад до ситних сати. Остали би се захвалили и отишли да окушају срећу другде, где ће моћи мирно да се јебу. Неки би се пак усрали и збрисали, маневришући брзо и нервозно.
Не знам ко су ово двоје у средини, могли би бити такви гости.
Спомиње се: августовски рођендани, Арпад Гунароши (Арпи), Болдижар Барваи (Болди), Борик, Брата Маљковић, Владимир Себешћен (Бештара), Градивој Јанкулов (Џенк), Ендре Фелбаб (Ечи), Живко Равајловић (Жива), Змај, Маргита Гунароши (Гита), Пали Вереши, тристаћ, фића, чорба, Шаки, на енглеском