Изгледа да нас је много рођено последње недеље августа, педесетих. Вероватно јер је девет месеци пре тога био 29. новембар, Дан републике СФРЈ, дан кад је 1943. Партија показала курац и Америма и Енглезима и Русима и прогласила независну државу, јепте се ви са вашим 50:50 поделама наше државе.
Кад смо се већ навикли на јуначку прошлост, дакле средином педесетих, то се већ славило да би се славило, бројни су прасићи страдали на олтару револуције, и добра се ракија пила. Отуд нама толико рођендана крајем августа, јер се то обично славило по четири дана - спајало се са најближим викендом - што се подударало са временом свињокоља и почетком зимског маратона (ждрања и обждеравања).
Почев од 23-VIII-1974.., славили смо их у шумици крај града, мање од 1км од Гроша. Тад нас је било двојица, Џенк и ја; следеће године нас је било петоро. Традиција је живела до 1980.
Џенк је тачно годину млађи од мене; Гита две године и пар дана (није него четири). Временом нас се накупило још, укључујући и пар близанаца (Брата и сестра му), сви рођени у последњих девет дана августа.
Држали смо их у тој шумици иза плинаре (стовариште пропан-бутана, где пуне боце). Скупили бисмо се пред залазак, обично са четири гајбе пива (то је 20 х 0,5л, рачунати као 30 малих), шест векни хлеба од 1кг (тада још није било мањих), неколико кила кобасица и пар кила лука, и скупили бисмо сувог грања за ватру. Слављеника је било између два и шест, како кад. Било је испочетка и гостију издалека - прве године Рудолф и Лајна; друге двојица из Немачке, касније и неки из Суботице. Последњи је био кад је Горани био први рођендан. Следеће године сам био у војсци, а већ од 1983. је било немогуће поново саставити банду.