22-XII-1972.

Гужва. Дванаестог јурцао по школи скупљао комитет (омладинске ваљда), тринаестог фоткао редакцију (прави се први број Мназа, листа), у четвртак директора и још кога (да, и Фурцулу између осталих), у петак на брзину урадио фотке и однео их у политичку. Кладио се са Драганом око оног што је Оли Бој испонаодваљивала, велико зезање.

Дошао кући наставио са фоткама. Током свега тога још однео и фотке у Дом и диџеју (он платио одмах, остали наредних дан-два), последња лова легла у суботу (16.) кад сам се појавио са Бранком. Друштво је скупило паре за вино, канули смо и ми, али нисмо пили јер смо се завукли негде у буџак, био сам у курцу нешто. Скупило ми се, и кец из физике и премор и замор, попустили живци. Бранка се била забринула за мене, после рече није могла да спава. Сутрадан пре подне нека конференција у месној, све као океј и уредно док се није дигао неки М.П. (студент права тада, зна га Драгана, још је активан и и даље нема длаке на језику) и почео да поставља незгодна питања типа "где су паре". Није се дао зауставити, на покушаје председавајућег да смири ствар одвраћао је са "шта замазујете деци очи, као да не знамо на шта личе ваши нормални састанци, са све јебањем мајке и гађањем кључевима". Ето, од досадног састанка испаде добар провод.

Поподне се појавио Џенк, занимљив лик, зна енглески боље од мене (живео тамо годину-две), тачно годину млађи од мене, донео нешто плоча, однео нешто. Свиђа му се идеја да дође до Борика.

Увече био лудачки добро расположен, сипао фазоне, ваљда у контру оном лудилу од јуче. Бранка пожелела да сам увек такав. Е па нисам на навијање.

Понедељак, 18. јурњава око школског листа. У уторак стигне феноменално писмо од Корине. Прво о њеним момцима, ко је мути ко ју је изневерио, који Казанова наваљује а она не зна како да га културно откачи. Био сам обећао да ћу јој јавити ако и кад се будем јебао, и испунио сам обећање. "Кад сам стигла до тог места... испустила сам писмо. Сад си прави мушкарац.". А онда крене да пита како је, боли ли, и је ли била невина (немам појма).

У среду ме спопадне она Линка, да јој продам геометрију за други. Сад си се сетила, скоро полугодиште.

Поподне сам одговарао на писмо, можда и сутрадан. Опет наишао Џенк, а убрзо за њим Веца и Снеца, донели "Зајебанта и ватрену мацу" од Мачора Стивенса, и "Исуса Христа суперзвезду", дупљак.

У четвртак (21.) Воза частио за рођендан, легла кила Царице Милице за девојке, добио други плус од Драгане (запела да од њега до матурског бала направи Казанову). За сваки одмор смо певали нешто, а Болди се појео жив што је његов разред (IV6.73, наше прве комшије) тако мртав.

У петак је био дан армије, и наравно скоро ништа нисмо радили цео дан. Код Радоје урадили два задатка, остало певали. ЖГЉ прогласио ЧСА (час слободних активности), на историји смутимо малу вештицу (сад већ има надимак) да не пита, али је стигла да испредаје. Оли Бој држала неки шоу, ваљда је опет имитирала какао Нела Ержишник имитира Личанку. Соње смо дочекали са "Ој, Мораво" а Бозона бећарцем "шта бећара у срце удара, литра вина и цурица фина", пао у севдах па смо и код њега певали цео час, играли козарачко по учионици. Лудница од школе.

После опет ишао нешто до Дома омладине, па у штампарију, спрема се лист. Стигао и до комитета, тамо нека приредба за војнике, била и нека народна певаљка, а овај је после певао у Омегама... Музиканти су били војници, на брзину пресвучени у цивилке, ал' види се по свему да нису цивили. Овдашњу касарну су ионако сви звали ВОЗ (Војно одмаралиште Зрењанин) јер ем је режим био прилично лабав, ем је Београд близу па су се разноразни са везама сналазили да служе баш ту, а не по неким планинама или границама. Међу њима је било и доста поп певача и музиканата, па није био неки проблем да се састави оркестар. Ових је било шесторица на различитим инструментима (са све електричном гитаром и басом и хармоником, да могу да свирају оба репертоара), и то бих смео да се кладим да су донели своје.

Субота преподне прошла у штампарији. Цела редакција - Болди, Боса, ја, В.К. (ко?), Д. (ко?) радили коректуре, слагали странице. Стигао у школу тек на шести час, исправак писменог. За разлику од двојке коју сам добио кад сам оно исекао Бодлера, овог пута 5- за "Без борбе нема ни победе", иако почињем реченицом "Напредак човечанства се не може замислити без човека који је први загризао крањску кобасицу".

Поподне З. и ја снимали сватове, женио се онај Р. из клуба (брату сам већ вратио плоче). Брат и неки Спиле су правили хаос, кум играо на столици па пропао кроз њу, клопа била супер, филм испао још боље (звао се "Да"). А онда је требало преживети и одлазак у диско (наравно да нисмо остали до краја, снимили шта смо имали и ћао). Стицајем околности, Бранка ми је збрисала за цела два минута. Било ми баш досадно па сам скокнуо до ње. Њен матори је имао нешто против моје косе, што сам и очекивао - нисам очекивао да ћу смети оволико да пустим пре матуре. Уосталом, матура се укида. Пописмо по вињак с њим, мало се поватасмо кад ме испратила.

У недељу (24.) у клубу зезање, нико ништа не ради. Увече цртао заглавље за "Мназ", однео Фурцули, кад оно нема ни њега, а ја Бранку за рукав па ајмо у штампарију. Кад сутрадан видим ставили нешто без везе, као цртеж није био довољно тачан. Сад не знам да ли је друг удбаш интервенисао или их је напросто болео ћошак да пресликавају још једно у последњем тренутку за леви гимназијски лист - оно што су ставили је било баш лоше.

После посете ноћном чувару у штампарији било је бесмислено ићи у диско, гардероба је већ претрпана. Ајде у клуб, данас сме. Јесте узбудљиво и дивље и радио бих то сваки дан, ал' све ми нешто смета, погрешни мириси, шмрљава лабораторија, пази да не срушиш нешто, трзаш се на сваки шушањ, мислим на све сем на њу, колико год да је овако добра. Све нешто размишљам како да је откачим а да не испадне да сам је "искористио" (а она мене није).

Није да ми не годи што јој вири из очију, али баш некако имам осећај као да сам је навео, да јој се осладило. А о чему иначе причамо, о стварима о којима могу с било ким, нису то љубавнички разговори. Понекад ми је и досадна, размишљам о разлазу. Видећемо још.

У среду оставио Линки у сандуче фотку што сам је снимио неки дан испред Пролетера. Не би било лоше да је следећа.

Спомиње се: IV6.73, Анита Хертман (Корина), Болдижар Барваи (Болди), Борик, Борко Бошковић (Фурцула), Босиљка Шаин (Боса), Бранка, Вера Стојановић (Веца), вињак, Градивој Јанкулов (Џенк), Дом омладине, Драгана Витас, Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Здравко Сметовачки (Воза), комитет, Марко Дамјанов (Марко Бозон), Мира Пајин (Линка), Мназ, Оливера Стојановић (Оли Бој), Радоје Малетин (Радоја), Снежана Стојановић (Снеца), Соња Славковић, удбаш, на енглеском