У петак (29.) продавали "Мназ" по школи. Увече ништа.
У суботу општи русвај по школи, нешто као залетање за дочек. Опет смо направили дискаћ од разреда. Радоја рече да то што има урадимо код куће, па смо опет певачи цео час. Пајсаћ положио неке испите на оном јебачком факултету на Ријеци (вероватно професор дошао овамо па су то средили у каштелу"). Однекуд смо измислили и грамофон, прошверцовали пола киле вињака за њега, распилавио се и тражио танго. Са биологичарком смо се поџапали јер увек нешто славимо кад је њен час; социологичарка се мало дурила што је нисмо питали; Соња нам је уступила час. После часова нам се прикључио четврти два из друге, из контра смене, па смо држали програм заједно. Тамо је она М.М. што се плаши жаба (в. 12-IX-1972.), иде у то одељење (иначе замало женско, имају једног типа), и даље има феноменално лице, косу и идеје, а мршава је невероватно, и успева да јој то добро стоји. Она је била окосница програма, који је испао одлично (осим што би Оли Бој могла да батали ту хармонику и ограничи се на имитације).
Увече у диску се добро лудирали, нисам записао шта је било.
У недељу, 31. дакле дочек, добро се наспавао, и нацртао се на штрафти, пред Пролетером, кад је требало. Само Милица и онај њен рођак (исто IV4) су били тамо, па је онда наишла и Бранка, па су њих две отишле код Гаше (тамо је дочек) а нас двојица сачекали док се није појавио и он сам. Чекали смо до 20:00. За то време се појавио још један пар па смо и њих упутили тамо. Купили будзашто, у четврт цене, четири кесе прскалица и једну петарду. Петарду смо испалили одмах (да не би неко то урадио унутра). У кеси сам носио летње ципеле и регула, али нисам фоткао јер је неко обећао блиц па није донео.
Осим поменутих, били су и Б.Н, Јозда, Жуца, Гашина крецава, Бештара, Хазим и Г.М., пар фаца из радио клуба (Гашин старији брат је електроничар) и још неке клинке, плус нешто сталних парова, делом из братовог друштва.
Бранка је имала црвену свилену блузу са појасом, и црну сукњу. С тим појасом смо се доста зезали, везивао сам га око главе као гусар, па око појаса као Рус, њој укосо као ленту за мис нечега, па мени као кравату која виси и као ону другу кравату у којој се виси, а њој се свидело да нас опаше обоје, онако симболички да се вежемо... Поклонила ми је и некакав златни привезак за ланчић, у облику слова (сад да ли њеног или мог), није јој то баш требало ал ајд, слави се. Плесало се лудачки, у неком тренутку су сви који су имали бруксерице (касније зване мартинке) трескали њима по патосу, па смо морали да пустимо нешто лагано да се слегне прашина.
Озвучење је било углавном ручне израде (други канал није прорадио), био је грамофон и два тракаша, тридесет плоча и 56 трака. Пила се лимунада на гајбе, вињак, џони вокер за одабране. Било и кафе, виршли са сенфом и киселим краставцима.
Нешто смо зајебавали Хазима око Г., као "јел' ти пева..?" "не" "јаб' то најурио" "видиш, сад кад кажеш...".
Милица је придавила Б.Н. негде у буџаку, под оним мојим шеширом. Јозда је играо као са метлом, а Бранка и ја смо само једном изашли да се мало приватимо. У 23:45 је један окачио свуда прскалице, светла углавном погашена, а у 23:55 је Гаша поделио фрајерима шибице. У последњих десет секунди је озвучење пребачено на радио па се лепо чуло одбројавање. Прво су се изљубили парови, па сви са свима па опет парови, а онда је поотваран фрушкогорац и сипао се право у грло, мада је било и чаша. И неки будилник је звонио, прилично тачно.