Пуна кућа. Ујутро био са Аћимом у ДЦ-99, радили фотке оном Мићи Русу пегавом. Отишао у Дом на пробу Паштаонди, да се договоримо, да снимамо филм о њима (а нису избачени?). Оргуљаш им је крвав тип, стално као жваће док свира. У паузи пробе препознам уводне акорде за "Једну жену"... уф кад би то одсвирали... Дом иначе има онај феноменални мирис јучерашњег дима, непоновљив ван оваквих места. Не пушим а ово ми баш годи. Заказали снимање за четвртак.
Поподне ево их тетка Теја са њенима. Од целе родбине не трпим једино њих (због тече, углавном, још је незаглављен) а сад како им стасавају ћерке строго их пазе од свега, нарочито ружних речи... м, да, обоје сте наставници. И онда се зезну па их доведу код нас да их кваримо. У сред тог џумбуса дође теча Кића са колегом да праве полицу да се у њу смести фото лабораторија а на њу телевизор, да не стоји више код мене. Поврх свега дође Џенк, а ове две само блену, једва прате шта нас двојица причамо, мало мало па нешто на енглеском, па нешто у неиспративим алузијама, ни нормални не би могли пола да прате. Но, они су се релативно брзо покупили, а он остао до 18:10 па нисам стигао да се обријем.
(... 81 реч...)
Купили смо карте - ко порани добија задњи ред - и отишли код Прлеског на баклаву и бозу. У "Војводини" се приказивао "Љубавни гласник", ваљда Кубриков, досадан и развучен и... ма ко би то пратио. (... 51 реч...)
Понедељак, 26. на мене ред да будем редар (не са Средљаком, непаран сам у дневнику, него са следећим). Креда табла сунђер. Болди, Ечи и Кид се договорили да свако донесе по нешто за ужину, испало је један јогурт, једна банана и кисели краставци.
(... 6 речи...) кад гране пролеће и буде могло бициклом. Па онда ће све бити лакше, кад све озелени.
У уторак (... 13 речи...) ЖГЉ је исправљао граматичке грешке у резолуцији педесет и тамо неке седнице цека, а НМН је јео чварке. У општинском комитету се љуте што не долазим на састанке (нађите неког здравијег), а ни директору није мило. Ма зајеби то, можеш крв да пропљујеш да урадиш нешто, и онда опет нађу начина да испаднеш крив за све. Нађите неког другог или ме питајте нешто лакше.
У среду (28.) сам почео сређивање материјала за приредбу. Наиме, кад смо оно у суботу оставили Соњи оно "видимо се у четвртак", онај четврти два из Друге нам остави испод поруку "боље у среду, чекамо вас до 13:30 да се договоримо за осми март". И сад шта, брзо сређуј своју збирку изваљотина па ћемо од тога да правимо програм.
После наставе правац Трпеза, узели два сока, грашак с месом, две виљушке и два ножа. Ал неће да је пусте без нула блока (ваљда као ресторан друштвене исхране хоће да броје то друштво, значи бројимо башка издате оброке а башка колико је људи прошло, а и јес било јефтино, ваљда нешто изнад набавне а неопорезовано), па ајд назад по блок, па онда опет на касу, ал' се већ скупила гужва, ту поред је биоскоп а приказује се "Кум". Кажем касирки "ако због вас закаснимо у позориште, грех на вашу душу". Ал' сам је уплашио. Гле како и грашак уме да прија.
Стигли, све у реду, седео мало незгодно али уз њу. "Таленти и обожаваоци", текст доста умерен чак и за своје време, ал' глумци добри. После паузе седнемо у први ред, са ложе се баш лоше видело. А тамо седе углавном путници, којима последњи бус одлази у десет, а представа траје до пола једанаест(... 27 речи...).
У повратку срео оног жутог што је барио моју бившу, питам је ли ишло некако, каже јок није хтела. Што? Због тебе. Е јес луда... једном сам и са Слађом причао о томе, и све се свело на то да је постало досадно, све се понавља, исте фразе покрети досетке, као књига која се зна напамет, нема новог текста, врати у библиотеку.
(... 43 речи...)... један осмех који испере целу усрану недељу.
У четвртак (1. марта) била Миља да насними Цепелине и Дип Парпл, машинерију (а у неким новинама је писало Дип Покпе, а Ти Рекс је испао Трске). Онда отишао до певача из Па шта онда, ал' он је отишао да потпише уговор са вишој техничкој. Вратио се кући и скупљао изваљотине из бележака, за осмомартовски програм. (... 108 речи...)
У недељу (4.) прво до ДЦ-99 па до Дома омладине (не свирају Па шта онда него Омеге), па снимао неку приредбу за војнике, па седницу радио клуба, па био у Змају на затвореној пројекцији неког филма о турниру у боксу. Поподне паковао лабораторију у нови орман у дневној соби и коначно се опростио од телевизора, није више код мене. Уместо њега сам ставио грамофон, да лакше могу да стављам и скидам плоче.
Нашли смо се нешто раније(... 5 речи...). Узели смо карте за Дом али још нису пуштали унутра(... 69 речи...). Отпратим је, а у повратку на другом ћошку гле, Кале лично. Вратили смо се заједно. Не видим га ни једном годишње иако смо прве комшије, а онда се испостави да имамо рибе из исте улице. И даље му глас насумице скаче за коју октаву, тренира рвање па му вратни мишићи јебу гласне жице.