22-III-2023.
Први одлазак у Петерхид ове године. Кајсије, најзад, лепо цветају. Од крађе, нестале су нам све лопате, ашови, мотике, виле, па и моја најбоља лопата, оно што сам узео у Суботици 2015. и још дао неком дрводељи на пијаци да ми уради дугачку дршку, и као шлаг на торти, њена шоља за кафу. И још су ископали оба божура (!).
Пронашао зашто ми на телефону не снима фоткалица - има три опције за обраду из сировог у јпег, две не раде. Изабрао најпростију, ради, али сад ми даје превише зелене. На форуму ми неко нашао трик како се то пегла - још мало додатне обраде. Није да ни ово досад не разумем, ал' ајде, ће да урадим како кажу.
Двајспетог се одједном појавио Јан на скајпу, па смо се издиванили уздуж и попреко. Феривер има већ 60 људи, међу муштеријама је још једна огромна белгијска клиника... благо мени, не морам да сам тамо :). Федс напредује у добром правцу, од алата који бележи све, прераста у алат за вођење посла. Направио је баш доста тога за ове три ипо године, и то добро изгледа. Каже да су онај сервер у Манчестеру плаћали 20000€ месечно (!) и да сад прелазе на нешто друго, много повољније.
Поподне смо (најзад) сви поседали у комби, креснуо из прве, и правац Банатска. Тамо је била нека даћа, изгледа годишњи помен, видим друштво било добро расположено, нису се баш наглас смејали али је било ведрих лица, осмеха и добре галаме. Док су стигли Лена и Милан, они су се разишли, па смо имали целу кафану за себе, бар смо се сити испричали. И тако смо прославили Рајин 12. рођендан. Онда смо отишли до града, па купили по два парчета од три врсте торте, „панорама... овај, панама“ „ма, панорама, панама, краљево ваљево, све то исто“. Оно, и јесте исто, ни Прлески више не прави торте као некад, ово све ваздушасто, сама пена и фил, нек је све природно и органик, ал' ту нема шта да се загризе. Каже да би боље било да је сама правила. А сад имамо и јаја, ове носе по три комада дневно, и то ове маторе, ове четири младе још нису пронеле. А за 29. је Најка из Детелине најавила да стиже друга тура.
Двајсосми. Невероватна кореографија. Терам Јоду на технички, па ајд прво на прање. Турим 200 динџи у аутомат, и видим да је почео да увлачи новчаницу, ал' јок, дуне још јачи ветар, извуче новчаницу из аутомата и паркира је тачно у процеп између зида и рекламне табле, где једва може прст да се завуче.
Да је двеста година вежбао не би умео то да изведе.
За време техничког се чуо са Драганом, као и обично. Пере прозоре, нашла је опет нешто за ногу, тек је трећи дан ал као да се већ осећа неки ефекат. Каже јебеш ове лекаре, они сви знају то што знају и што су учили, ал' ортопеди старе гарде имају нека искуства за која ови нису ни чули, нарочито то око старих рана кад се пробуде. Договорили смо се, незванично, да следећи пут буде за ускрс, тј дан после, и да се појавимо с јајима да се мало туцамо, никад нисмо, ред би био...
[реч 'туцати (се)' се користила само за ускршња јаја, до првих Фестова, кад су преводиоци почели да је користе као еуфемизам за 'јебати (се)'... па сад има оба значења; она је таква, ако може двосмислено, биће]
Тридесетпрвог, по договору од претходног дана, кренем пешке кад су се Маги и пЛазић јавили. Понесем еос70 и нашкљоцам гомилу успут, у тих 300м од куће до Фабрике станице, колико да прибележим текуће стање. Јер мења се доста брзо, гради се, ево Звездана већ пере прозоре и трећи пут сади тује око ових станова на углу, а унакрст од тога, где су посекли онај шумарак, тера се већ други спрат а биће и неке терасе. Ово што сам снимио је убедљиво најружније у целом крају, ал' и тако има неки шмек. Преко пута је Ђуђин зет имао кућу, а у овом је држао радионицу, док му је фирма још била омања. После је изградио нешто повелико на Багеру, некакав салон аутомобила, а станују изнад радње, тако су се распоредили. Ове две је продао, и сад то неко преуређује, што траје већ ко зна колико. Ове скеле су ту бар пола године, ако не и дуже. Деловаће ћосаво ако их икад скину. [и јесу, у року од две недеље]
Капију је, као и гомилу других у крају, радила Звездана.
Њих двојицу сачекам на договореном месту (паркинг кафане Бечкерек) и појаве се таман кад сам био на пола цигаре (пали сваки пут). Маги му је правио друштво, а он је дошао да обиђе гробља, има родитеље и родбину. Одемо (што се мене тиче, опет) у Банатску кућу. Бар смо се изразговарали ко човеци, и чорба је била одлична, иста као у суботу. Гулаш, међутим, не да је био као у суботу, него онај од суботе... што је било ај ђене-ђене, чорба је скоро довољна, ал' Маги је узео шницле од кошуте, и за мање од пола сата му није било добро. Ко зна откад је то. Јер, кафана празна, нема ту ни кувара, тај један келнер ради све, подгрева шта се наручи...
После смо се провозали и оближњим буџиним булеваром, где му је живела једна од тетака. Данас ми то делује клаустрофобично, не само куће, него је и улица узана. Како је то све стиснуто и стешњено. Па имао сам више места у оној кући у низу у Вирџинији.
Од Горане, фотка како Неша пије кокту. Стенли негде нашао, купио целу кутију, и још ће да части Сема (Самира, Босанца).
Спомиње се: Багер, Банатска кућа, Бечкерек, буџин булевар, Горана Средљевић (Го), детелина, Драгана Витас, Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), еос70, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јода, кокта, Милан Настић, Ненад Бергер (Неша), Петерхид, пЛазић, Прлески, Рју (Раја), Стелуца (Звездана), Стенли Бергер, Фабрика станица, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском