24-III-2024.

Касније увече, већ је било 21 отприлике, зове Борче да јави да се сутра не видимо, јербо ем он има неку 'гужвицу' (двапут је употребио исти израз, педагошки, спремио час...), ем Драгана има неку 'вирозу'. Ајд зовнем и њу, каже да је скоро океј, наспавала се онако, држи је још од уторка, класика она што траје недељу ако се не лечи, осам дана ако се лечи (аха, вироза, девојачко грипа), али није сигурна да би била у форми. Добро онда, до следећег понедељка.

Сутрадан сам послао 400$ од остатка лове на пејпелу, Раји за рођендан. С тим што сам ово послао на Нинин налог, јер сам оно пре месец ипо послао њему а не њој, а нисам кликнуо на „родбина и пријатељи“ па су скинули 4$. те су се сад поравнали. Нисмо га видели, јер је још спавао. Гдегод да је, његов циклус углавном буде неких шест до дванаест часовних зона западно. Иначе, најзад је укапирао множење, јер му је требало за некакав стратешки проблем у некој игри, требало је да скупља нешто да би добио нешто, па то може да уради на два начина, од којих је један да скупи ем нечега па тако ен пута, или да изведе нешто друго а подугачко, па је покушавао да установи где има мање да се ака. Онда је чак тражио и неке књиге да проучи проблем... и онда је испао други проблем: он никад није научио како да окрене тачно један лист у књизи, како то наместити прст. Реин се био нешто јавио из Крогера, пита треба ли им нешто, кажу торту... ау, они се здали око прегледа па заборавили да је Раји рођендан. Фрејс ишла на ректоскопију... а и Реин, више пута је рекао да му је јасно да они њега ни не лече него одржавају у стању муштерије, ал' се свеједно одлучио опет за неку интервенцију на колену (или оба?). За неку биопсију су им тражили 5000$... и то је само један корак у дијагностици, никаква вајда од тога, ал' кад сте вољни да будете муштерије, бићете. Иначе, торта је стигла кад је требало, и добили смо уредно и фотку како гаси свеће.

Увече неко куца на врата - комшиница, она што воли да шпијунира. Куца на врата, светло на телефону јој упаљено... питам ко је умро, она увек скупља прилог да се породици нешто купи или бар дотури лова. Није нико, него јој треба једна стручна информација, око санитарних прегледа и хигијенског минимума. Јер фирма части ако неко смисли уштеду, а ти прегледи коштају око 3000 и за који красни иду двапут годишње. Прихвати се моја драга да погледа шта пише у закону, и сутрадан стварно нађе да за њих нема везе, можда само за ових десетак што раде козметику, а тек за хигијенски минимум нема везе. То је све ионако поприлично разлабављено, јебе се закону за народно здравље, ово мора да је неком ћати остало у глави од ко зна кад, или је посреди некакав дил па неко добија неку кинту од Завода за то.

Сутрадан (26.) стигне фотка довратка где ударају повремено црте, како деца расту. Нина се учинило да је Раја нешто порастао, и измери га поново. Порастао је 2цм за 18 дана, и то јој се чини да су му се ноге још продужиле. Тај ће да буде момчина, има азијску дугу кичму и наше краке... а и прсти су нам свима дуги, па и њему.

Током дана отерао Јоду у сервис, да ротирају точкове и провере фали ли нека течност (осим оне за прање прозора, то већ две године правим сам, од метанола, детерџента за судове и кондензоване воде из сушилице). Не фали ништа, само је за антифриз рекао „...шта ја знам, тера само до -42°“. „Јак?“. „Јак.“. Од таксиста сам се наслушао прича о забуњеним улицама - почев од своје. Прво сам рекао 75 кад сам звао, а оператерка каже „зар није 51?“... гле како зна, није ваљда да ми је запамтила глас, или смо им једина муштерија из улице. Ал' је свеједно рекла овоме 51 и он стао испред броја 27... као већ толики пре њега. А има и Царице Милице, што је пола с једне стране Бегеја пола с друге, фали парче откако су просекли корито туда. Ал' ајде, овдашњи сам и знам све, него каже довезао неког чичу овде некоме на славу, овај није понео мобилни, јесте та адреса али не препознаје кућу... јер је био у јужној половини улице. Или нека четворица које је одвезао у Клек а онда му признали да не знају адресу. Били у граду на данима пива, свирало „Склониште“ (в. 31-XII-2017.), њихов домаћин и кум му се напили и отишли кући пре поноћи, они остали, и сад не знају куд, ове не могу да пробуде, пијани ко дупета... „бела кућа са сиво-белом оградом... близу гробља“. Нашли из друге.

Успела да пошаље девојкама пакет са цицамацама и којечим, и потврдило се оно о поштарима као најгорим пицајзлама (в. 08-VIII-2023.). Претходног дана ју је поштарка одбила јер је кутија била шарена и не може адреса да буде на налепљеном папиру, па је у повратку нашла обичну кутију одговарајуће величине из неког киоска тамо. Овог пута је прошло све, али је процедура ужас живи - сваки комад што се шаље мора посебно да се мери, и да се упише у декларацију, и не могу оне луткице из Мерета јер имају батерију, и не могу лего коцке јер би морала да их преброји. Тј могла би да их преброји али аман бре ко ће да те чека. Послала без тога, па сад да видимо кад ће то да стигне.

Увече причали с Леном. Видели прву фотку будуће унуке, са ултразвука. Нама личи на Линду и Санду... како су изгледале на ултразвуку.

Наредна два-три дана сам провео углавном у Пајтону, комплетирао ГенМуд, тј генератор мудрости за sGradlj.com. Мало само дотерао стил, да има маргине и проред и да буде хтмл5, пали, иде. Да не поверујем како изгенерише 600 страна за пар секунди. Она направила још резанаца, оно буре од 160 литара је већ полупуно.

Тридесетог најзад дивно време, трешње цветају а и мала вишња између њих (још се двоумим да ли да је извадим, окресао лане, па да видимо сад), и јоргован почео, бреза се попуњава лишћем, још пешес дана и остајемо без комшилука, узмем да покосим. Ау, ал' сам изашао из форме за ових шест недеља, покосим пет квадрата и пауза. Истина, терен нераван, још има комадића којечега у трави и сваки час запиње, свуд има да се заобилази, ал' било је тако и раније па сам могао да изгурам целу авлију са три-четири паузе а не са осам. После ручка кренем да покосим и на улици и кога то видим - Фаик! Девет година га нисмо видели. Обелио и он, ал' исто је кочоперан, прав и здрав. Дошао да среди папире за пензију (сад са 72, требало је кад је имао 65), а и млађи син има неке папире... Издиванили се онолико. Коликогод да се нама чини да се ништа не догађа, имали смо шта да му наређамо.

Увече, таман се истуширали и прилегли, чујемо Телеграм... ајд, устај, на би деца звала да им није важно. И тако и би - Санда се растужила, сетила се свог бицикла. Е не вреди да објашњаваш да, под један, сад живи у САД где је бицикл на друму ретка звер и нико не зна шта да ради ни за воланом ни за корманом, да тротоара нема, да тамо бицикл није за превоз него за рекреацију, тури га у кола па иди негде у парк да се возаш. Сувише компликовано за објашњавање док дете плаче...

Нини стигао нови телефон, нека Моторола, и већ је успела да преинсталише све на њега, па и Телеграм, и стварно је боља слика. Уме и даље да се распикселизује кад се много мрда, али се много брже враћа, а и домет је изгледа бољи. Треба да напумпа гуме на Волву, ал' је компресор заглављен између оне Короле АЕ86 и тезге, а то не може да помери јер су јој гуме издуване... да зове Реина да га изгурају мало... хм, његова врљава колена, неће моћи. Можда да закачи за Волва па да га извуче макар тих пола метра... Чућемо кад буде готово. Потрага за местом где јој влажи кабл од грејања такође још није готова, испод пода је све суво. Кад је оно имала термите, ови што су то доле мазали заштитним средствима су такође прострли и пластичну фолију, и на њој има трагова сасушених барица, ал' ништа свеже. Једино је сумњиво место уз довратак, ту је канда нешто подливало, ал' кабл изгледа читав... Наставиће се.

Тријеспрвог поподне, напишем ово на Бурундију: „Управо је сад онај тренутак у години кад сунце још није зашло за комшијин кров и пичи ми право преко стола, а на столу свеже лале и зумбули. Осим што од свега имам само лале. Зумбул већ прецветао, а сунце... може да се гледа право у њега, уопште није опасно као кад је помрачење. Нема те зраке.“.

Тај тренутак је био прибележен 31-III-2016.; опасно помрачење је било 11-VIII-1999.. У сунце може да се гледа јер нам је стигла сахарска прашина, прешавши пут од Марока, преко Шпаније, довде. Мало то Средоземље.

Претходног дана, док сам спремао терен за косидбу - склањао пластичне саксије које је ветар разметнуо којегде - узео сам да пренесем и пар комада сипорекса које је прошле године користила да направи полицу за папричице и јагоде. Док сам носио најлакши комад да га бацим у оно грање наслагано под терасом, нагазим са пола стопала на стазу, забатргам се и опет успем да огребем чело о ону ниску грану кајсије. Свака два месеца зарадим нову огреботину на челу. Попиздим и данас одсечем ту грану. Ионако је шанадна, већ сам је притезао жицом, па онда још и гумама за бицикл, и не ради то баш тако. Доста.

Увече зове Борче да најави за сутра, и успут као хтео нешто да ме пита у вези са оркестром који ће да свира за матурски парастос - опа бато, а онај рече да је тај предлог сложно одјебен, баш ми је мило што сам се одмах измакао - о чему нисам хтео да разговарам, него не не, басиста им је онај лик за ког је био предлог да он тури 100€ и добије 50 литара вина, па, тип и даље прави вино, па „ако те греје та помисао“ (фраза коју је трипут изрекао током разговора, опет је спремио час)... ал' јок, боље да уложимо тих 100€ у још крушака, лепше ће нам бити. За те паре добијемо 20 литара крушке.

После причали са Стенлијем, Гораном, видели клинце. Пасоши се још раде, а кад ће, не знамо. Њима се тамо администрација опет модернизује нешто, што значи мање радника, и сад се изгледа сви пасоши обрађују на свега четири места у земљи, у збиру спорије него пре. Нове пасоше добијеш скоро одмах, него се на продужење чека, док се то врати из Филаделфије (!). Видели смо и Стенлијевог другара Хака (Хакију), и издиванили се са њим нешто, ал' није Босанац него Херцош... тако да оно „ђез' ба, ша има“ испаде промашено, они не кажу тако. Колико јуче је Стенли купио један ауто за 500$, радио на њему два-три сата и наиђе Хак и купи га за 2500$, и још сматра да је добро пазарио. Ко зна пошто ће он да га ували.

Спомиње се: 11-VIII-1999., 31-III-2016., 31-XII-2017., 08-VIII-2023., sGradlj.com, Бурунди, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, ззззз, Јелена Средљевић (Лена), Јода, кум, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Невена Средљевић (Нина), Реиналдо Аквила (Реин), Рју (Раја), Росанда Аквила (Фрејс), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), сипорекс, Стенли Бергер, Фаик Ризвани, на енглеском