24-VI-2013.
Двајспрвог су Го и Стенли отишли са Нешом код Лене. Лена се преселила негде у доњи крај Димитрија Туцовића, код неке рибе са графике, као треба јој цимерка за другу собу, да не зврји празно. Њу никад нисмо видели, ал' смо се наслушали прича - вечити студент уметности, час ово час оно, чак је неко време студирала и у Израелу, има тридесет и кусур година, и све ми се чини да се сваки час гребе да јој Лена уради сад ово сад оно. Соба није лоша, далеко било, а и не гледа на улицу него на паркић иза.
Сама зграда је килава стара новоградња, пар деценија у заостатку са одржавањем.
Пошто смо тако прескочили пивски петак, ајде у суботу ћемо. Нешу у колица, еос40 о раме, па полако пешке до града. Баш добро, промакао би ми овај шарени шинобус под надвожњаком.
Сели смо у „Дангубу“, тј испред. Кафић је у ствари на спрату, изнад књижаре, ал' као и сва остала таква појила на главном сокаку, има десетак столова напољу. Пио се Будвар, мислим да се управо био појавио код нас. Е сад што се рекламира као Бадвајзер, то је већ рекламерско просеравање - ово је управо чешки Будвајсер, из Чешких Буђејовица, а не онај амерички пишвасер. Притом сам имао свог Амера при руци, дакле таман публику коју занима прича о најдуговечнијем судском процесу (ко има право на име, Чеси или Амери) а умеће и да уочи разлику.
Било је прилично спарно, пиво је лепо клизило. Лијепе жене пролазе кроз град, гомила омладине... није баш да је корзо, ал' скоро да личи, с тим што сад ови што су некад били у непомичним колонама сад више не стоје, него седе и испијају своја пића. Неша се изгледа добро забављао, сваки час се хватао за Горанино пиво, ал успела је да изманеврише, па нит су нешто просули, нит је опрао руке у њему. Негде око 22:30 најзад устанемо и кренемо не баш право кући, него на магистралу, до брзождера где понекад свратимо кад идемо на башту - јер нисмо баш нешто вечерали, могла би по пљеска. Око 23:00, таман кад су наше пљеске биле готове (и Неша је штрпнуо мало, воли роштиљ), изручи се пљусак. Невероватан, права провала облака. Ово је ћошак даље од оне најниже тачке (в. 03-VIII-2005.), али је и овде било поприлично језеро.
Мало смо се само одмакли од ивице тенде, и полако завршили клопу. Било је мало само незгодно што је морало стално да се држи у руци, јер гдегод да спустиш може да буде мокро. И где не пада директно, прска однекуд. Кад смо отприлике појели шта смо наручили, киша се штогод стишала, није стала. Већ је било довољно касно, није нам се чекало да скроз стане, а и онда би још сатима капљала са дрвећа, а и успут има доста места где тротоар баш није неки, нарочито није за шетњу после пљуска. Те зовнемо такси, и дође за пет минута... нико други него Тика. Како тај уме да осети кад ми зовемо :).
Данас, још један дан крљања са Мајкрософтом. Овог пута ми је отишла плоча, прексиноћ је спржила олуја (требало је све да искључим, ал' било баш добро пиво, чешко увозно). Риле ми је све заменио за пар сати. Сад све поново инсталишем. Сваке године иста игранка. Дође ми да се пензионишем и заборавим сво то срање, и најзад живим у линуксу.
Отишла да обиђе Ому, понедељак је. (... 19 речи...) Још ми није уплатила допуну за мобилни, па немам чим да зовем усрани телеком да им кажем да сам већ 30 сати без везе. Нина послала поруку да каже, под један, да су њене коке снеле већ друго јаје, а онда да пита јесмо ли још увек инкомуникадо.
Цигаре прави ко стигне, има нас четири пушача, то је око 80 комада дневно. Откако имамо свог човека за дуван, кренула нас карта. Цена одговара, не морамо да идемо на пијацу (и пазимо има ли жардињерије), тип ми је дао цедуљу са бројем мобилног, то сам утефтерио, договоримо састанак, он донесе дуван, ја паре, туримо џак (за ђубре, или од брашна) у сакса и разлаз. Обично се нађемо негде код Детелине. Од једног другог сам имао чак и визитку, ал' тај је имао лошији дуван, овај је добар.
Неша је канда закачио нешто грипе од Лене, која се вратила у Београд, сутра испит. Стенли лети кући прекосутра, чека га посао.
Имамо нешто воде у подруму. Те ноћи је пало 50 l/m2, није ни чудо да је нешто стигло и тамо. (касније смо приметили да се то слива од улаза у гаражу, имамо лаган нагиб).
А сад да почистим остатак срања. Ескуел сервер, Жабац, ЛибреОфис, рантајм за Федс... и све се надам да ћу сутра имати интернет и да ће Змајчек да проради на свих тринаест цилиндара.
Мислим да је тај план и успео, нашао сам „lajtrum raspak 44“, тј распаковану Свелокомору 4.4 - са временом 2013-06-25 20:52, тад ми је стигло. Да лакше обрађујем .cr2, канонове сирове тип два.
Спомиње се: 03-VIII-2005., Горана Средљевић (Го), детелина, еос40, жардињерија, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), корзо, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), новоградња, Ома, Риста Станчулов (Риле), саксо, Стенли Бергер, Тика, Федс, шинобус, на енглеском