Kod nas nećete nikog videti da hoda u čarapama bilo kud osim po tepihu ili možda parketu. Naše blato se tako lako pretvara u prašinu i zavlači kojekud, da imamo strogu disciplinu oko toga gde se u čemu hoda, gde je obavezno izuti se, gde obuti se. U kupatilo nikako u čarapama, jer je pod ili hladan ili vlažan. Predsoblje i stepenište - čarape će se isprljati u roku od odmah.

E kod Amera je skroz drugačije. Pod jedan, nema te prašine, jer je sve ili asfaltirano/betonirano, ili pod travnjakom. Retko gde se vidi gola zemlja, dakle nema blata, dakle nema prašine. Doduše, ima nešto - ali to je od drveća, raznorazni polen i ostalo.

Zato Ameri nemaju tu obavezu da paze u čemu hodaju - niko vas neće terati da se izuvate kad uđete, čak će se čuditi ako navalite, a hodaće u čarapama i napolju, po betonu. Video sam komšiju kako se taksijem vraća iz bolnice, odneli ga na nosilima a vratio se u čarapama. Sigurno ga je neko posetio i doneo mu šta mu treba... i nikom nije palo na um da mu trebaju makar papuče. Može u čarapama od bolničke sobe do kuće.

Zato, opet, u cipelama može i na krevet. S treće strane, neće vas pustiti bosog u samouslugu. Možda bi trebalo probati u čarapama, ko zna.