Kao i svaki drugi biznis, osiguranje gleda da zaradi. E sad pošto im popularnost zavisi od toga koliko se čuje da isplaćuju, a saldo od toga da isplate što manje, eto sukoba u osnovi posla. I tu onda stižemo na sitna slova.

Osiguranje kao biznis postoji već par vekova, i prvo su se osiguravali brodovi i teret, i već tada su krenuli da računaju verovatnoću (oni i kockari, odličan početak). Pa su, da bi smanjili rizik, počeli da nameću raznorazne uslove mušterijama - ako primenite te i te mere, košta toliko, ako ne, za toliko skuplje. U kombinaciji sa američkom manijom tužakanja, to je izrodilo razne varijante. S jedne strane dosta biznisa se osigurava od odgovornosti, tj od brzopoteznih advokata koji gledaju da se omaste tužeći ih za neku odštetu - plate to osiguranje pa su mirni, ako izgube na sudu, osiguranje će da plati. S druge strane, i osiguranje onda nameće razne mere koje bi tim advokatima izbilo adute iz ruku... i tu se pojavljuje sto raznoraznih uslova.

Slično kao što banke propisuju svašta dužniku da mora tako i tako da radi inače je viša kamata, tako i osiguravači izmišljaju svašta, jer je neki njihov referent izračunao da je baš to faktor koji povećava rizik. Tu se često izmišljaju i razne besne gliste, jer i ti referenti treba da opravdaju svoju platu, pa tome nikad kraja. Kad malo bolje razmislim, preko 90% stvari za koje sam zaključio da su budalaština i da to samo blentavi Ameri mogu, nisu nikakav folklor ni mentalitet, to su nametnuli banka ili osiguranje.

Takve stvari se pre svega odnose na razne stvari oko bezbednosti - gelenderi, požarni putevi, vrata koja se otvaraju upolje, fid sklopka u kupatilu, upozorenja da je pod mokar ili da paziš gde staješ, tu ima stepenik... Deca u školskim busevima ne smeju da odu kod drugara posle škole jer ako promene bus, osiguranje ih ne pokriva, nisu na spisku putnika za tu liniju, pa eventualnu štetu plaća vozač, i zato takve stvari moraju da se dogovore unapred i da roditelj napiše ćagu za razrednu, da ima papirni trag.

Osiguravaju se kola (ima obavezno kao i svuda, a nadalje ima varijanti, ne mora skroz kasko), tapija (da se ne pojavi neko sa papirom da tvrdi da je vaša kuća njegova - osiguranje će da ga sredi, ili isplati, jer katastra baš i nema), kuća, samo krov, kuća protiv poplave ali ne i uragana ili obratno, osigurava se hipotekarni zajam dok se ne otplati 20% vrednosti kuće, jer sama hipoteka kao nije dovoljna...

Osiguranje je roba kao i svaka druga, i prodaje se na razne načine - negde imaju čak i radnje, negde i cele zgrade, ali dosta toga u stvari prodaju posrednici, preprodavci, koje ne vredi juriti kad dođe do naplate, oni nemaju ama nikakva ovlašćenja, mogu samo da vam daju telefon kome da se javite. Onda tek kreće peripetija, jer će osiguravač da pošalje svog procenitelja, koji opet po pravilu nije njihov radnik nego solo igrač pod ugovorom, i verovatno opslužuje još dve-tri firme, pa kad stigne i šta napiše...