триглав
(Машина, Југославија)
У извозној варијанти се звао Тридент, што није ни близу исто, а и ко зна да ли су и колико извозили, можда у несврстане. Монитор и тастатура су могли да се одвоје, штавише ниједном их нисам видео окачене као на слици. Обично се качило по 3-4 таква терминала, по VT-100 протоколу. Тастатура је била наша, дакле шћђ из одмах, по јуски распореду. Ергономски одлична, а и екран је био мат и није блештао, није нарочито замарао очи, иако је био зелен.
То је био 16-битни пдп спакован у шмекерску футуристичку кутију, оригиналну и упркос војној СМБ боји изгледао одлично. Верзија ОСа на њему је била 3.4, што је доста испред оног што смо имали на 644 у ЕРЦу Стоура. И бољи командни језик, и много веће могућности беч фајлова, и бољи монитори - дизајн, изглед, фонтови, не одсијава, чак и бољи угао, намештен да лежи ниско на столу. Отприлике најбољи 16-битни систем тада.
Системске поруке су биле на словеначком, са све случајним Марфијевим законом за тај дан, код сваког бутирања. Знам типа који је то написао, легендарног Зоца из Искра Делте Нови Сад. Били су га натерали да долази на посао у седам а не у десет, и та три додатна сата је трошио на којекакве разбибриге за расањивање, да не би скембечио нешто озбиљно. Тако је написао и ово, а неко се потрудио да томе угради словеначку верзију текста.
Преспром их је продавао, у чему смо ми из ЕРЦа помагали - инсталација и апликације су били наша тезга, пошто нико из система није био регистрован за продају софтвера. Па смо ишли својим каналима, и пристојно зарадили притом.
Први је отишао у стамбеној задрузи, да замени већ омалелог Партнера. Следећи истој таквој задрузи у Вршцу (где смо се исто солидно омастили, а и вечерали код Лесковчанина пар пута). Трећи је отишао у грађевинско (горњи спратови изнад сдк; тамо је радио Радоја некад, па Богдан, па потом Мима као шеф ЕРЦа), они су имали програмере и није им требао софтвер. Али је испоручено са једним РС 232 каблом мање (тзв. нул модем кабл), што им је после Риле направио за износ два пакла цигара, али су они свеједно тужили Преспром а мене потегну (годину-две касније) као судског вештака (!) да објасним око какве се ситнице тужакају. Написао сам, на две странице, оно што сам написао у претходној реченици, и предао то као стручно мишљење... и ни не сећам се како се завршило.
Четврти је продат болници, што нам је била најозбиљнија тезга.
Спомиње се: новембар 1986., 19-IV-1988., 23-IX-1993., Богдан Левацки, ерц, јуски, Мерима Табарски (Мима), Нови Сад, партнер, ПДП, Преспром, Радоје Малетин (Радоја), Риста Станчулов (Риле), сдк, стамбена задруга, стоур, на енглеском