Цела династија. Отац је био локални политичар, битан од седамдесетих до деведесетих. Од споменика је себи сазидао три баре, тј кад је просечена скраћеница за реку, да се лакше плови, преостала старача је почела да се муљави и да смрди. Знам, неке учионице у машинској су гледале у то. Кад се измуљавало, затварали смо прозоре у јуну. Е његов је пројекат био да се то корито прегради и направе три језера. Има неке историјске правде у томе што су баре остале а њега се нико не сећа.
Мати је била санитарни инспектор, (... 8 речи...) већ је била на инвалидској, радила четири сата (вероватно срце, као и моја кева), поживела до око деведесете, умрла ваљда 2019 или ту негде.
Имали су кућу на буџином булевару.
Њихова два сина, П. и Н. су близанци, годину старији од мене, обојица у нашој гимназији.
П. се оженио са В. Сметовачки, и колико чујем (... 10 речи...), није добро поднео транзицију. Директорско/политичарско дете, није навикао да се сналази и остао је без посла, постао набусит и насилан, умео да се напије и побије. Њихов син, пак, има троје деце, никад нигде није радио, живели су што од њене плате што од бабине пензије.
Н. се изгледа није тако солидно оженио и за њега се ништа не зна, осим да живи нормално.