06-V-1973.
За први мај дошла Драгана на јаја (јер је те године православни ускрс падао тај дан). Картали се, чантрали. Каже Воза би могао да буде добар фрајер кад га кева не би држала под кључем. Увече накратко у клубу, одржао састанак. (... 12 речи...) Отишли да гледамо ватромет. Наишла Маришка да јој пожелимо срећу, иде да бари неког фрајера. У Дому омладине су Па шта онда свирали напољу, па је унутра било места и у оној мрачној ложи, иначе резервисаној за чланове (ваљда особље). (... 47 речи...)
У повратку наиђем на Калета. Причекао сам га петнаестак минута, док отпрати девојку (ближи крај исте улице) па ај полако. На ћошак до куће нас поздрави неки тип, пита "си опет пратио рибу?". Испостави се да је то онај што ме синоћ повезао камионом. Каже познао ме био са шећеране. Каже Кале "то је ређи случај", ја "стварно скоро никад нисам у крају". "Ма онако из буса... зна те и она моја... ма зна те цео град. Е да си га само видео, опичио корак а знам да је из мог краја, па кажем њој да га зовне, дошло ми га жао."
Онда смо чачкали мотоцикл, тј Кале је, ја сам му правио друштво. Добро што сам био ту, заборавио би да сипа уље у мењач. Око пола два дигли руке и разлаз.
Сутрадан опет (... 33 речи...). Јеси ли ме и онда гледала у очи, кад смо се срели? Па не, више у зулуфе.
Онда испричам комплетну своју историју, и како је било са Бранком и зашто сам је откачио, и онда кренемо да се договарамо за лето. Дајемо једно другом одмор. Да се истутњимо, да се излудирамо, да истерамо своје керове, и после тога заједно за озбиљно. (... 8 речи...), даље од тога нисмо помињали, ако ништа друго биће лепих успомена. "Моји другови из разреда се дрогирају пићем и дуваном, ћале телевизијом, ја пићем и тобом... кад ми се ускрати доза постајем незгодан".
Био сам фино уморан, друштва ниоткуда, требало ми сат ипо до куће. Прослависмо први мај.
У среду ништа, били гости из Вршца (сад да ли Власта или онај други ујак). У четвртак се само накратко састали после школе испред Текстила.
У петак један конструктиван састанак редакције, јурио Болдија за нешто, Биља пише бомбу од чланка, о проби хора. (... 7 речи...) Отишао са руљом у диско, џаба улаз, па се зезао са Грнетом и Васом. В. прешао из Па шта онда у Омеге, каже одличне су фотке.
У суботу стража у школи... као чувамо пушке, сутра гађање, а ни не знамо где су пушке. А ни та двојица, с којима као стражарим, нису ту, играју пинг понг са Возом и Средљаком. И ја као остао да гладујем до 20:30, у ствари дошла она и донела ми чоколаде са лешницима. НМН се појавио на време. Неки су остали да ноће, као стражари се целу ноћ, ко зна шта се ту попило. Пошто су се пушке узимале из штаба територијалне одбране, а у недељу ујутро нема ко да их изда, онда се то радило у суботу поподне па се ноћило у школи, шатро стража, пило се. А пушке старудија, М48.
У недељу ујутро, снимио сам професора НМН (предвојничка) док је скупљао руљу да се крене на то гађање. То се радило једном годишње, обично недељу пре матуре, за трећи и четврти разред. Фотка је, наравно, изашла у следећем броју "Мназа", срећом са датумом, па сам тако бар за ово знао кад је било и пре него што сам дохватио старе дневнике. Момци на фотци су матуранти, препознајем Фурцулу а ту су и близанци Честићи.
И наравно, никако да се крене. Мислио сам да је до њега, или до нас, међутим не, ово је било само да мало пробамо бољку свих војски света: пожури да чекаш.
НМН је, колико се сећам, последњи имао шушкавац. Није га носио овог пута, али јесте наредне године, падала је киша.
Стрелиште је некад било ван града а после се град примакао, но бар иза тог брега нема ничег. Свеједно, стрелиште се користило можда још двадесетак година, а онда је брдо било већ толико засићено металом да су се меци сувише често одбијали. Ако иза и нема кућа, има њива.
Кад сам завршио (2 поготка од 10 метака), сачекао сам да и она заврши (6 погодака). Видимо руља се баш проредила, идемо и ми. Врућина ужасна, црвени ко ракови, поливали се водом. Снимио једну дивну фотку њену, босоногу. На аутобуској сели на земљу, тј она села а ја легао, са главом њој у крилу. Наилазе све неке мамице са ситном децом и згражавају се.
После чујем да је НМН тражио добровољце баш из мог разреда да се носе мете, и да је посебно запамтио Средљака и мене јер нисмо путници а збрисали смо, обећава нам кечеве. Како да не, пола руље се већ разишло, баш је нас нашао.
Поподне ме сустигла сунчаница, преспавао га, једва је стигао увече, таман је узимала карту, само јој тутнем лову, "и мени једну". Имао сам нову шарену кошуљу, ма лајт шоу. Дрмнули по вињак док још није гужва. Ми индијанци, поглавица Одеран Нос и скво Боса Нога. Племе, према Јозди, има да се зове Преријски којоти.
У уторак смо Чомбе, Средљак и ја добили по кеца од НМН. Гаша пошао с Биљом (!). Каже треба му то, да се уозбиљи, каже нисам ја Л. да ме риба бари две године па ништа, а каже ми он шта си пролептирио као да си добио премију на лутрији, па нека је и премија, волео бих да видим кад је он добио улог.
У среду (9) најзад и та киша. Имали систематски преглед, то ваљда први и трећи разреди иду. Измерили ми 181 (у ствари између 178 и 183...) цм и 72кг. Неко у Нафтагасу урадио заглавље за "Мназ" по мом нацрту, ал' онако технички. После школе ишли да извидимо онај пролаз иза поште, да ли може да се изађе на трећу страну, јер тамо је џунгла, расте трска, на 100м од центра. Није за градњу јер је то бивше корито реке, и морало би да се насипа и набија, а и власнички односи су ко зна какви. Занимљиво место али царују џукеле.
Увече се огребао за фен да осушим негатив, урадио доста слика.
У четвртак састанак редакције, све по плану. Успео да завирим у дневник, онај кец од НМН стварно стоји и то заокружен.
У петак сам попиздео што ме ћале није пробудио, па сам закаснио на састанак у штампарију. Увече вечерао код Јозде, па у позориште, неки водвиљ, прва велика улога Радета Бранковог, а вала и једина. Играо је бајаги мртвог собара који треба да престрави младог газду који мисли да га је убио. Лежи му улога, само декламује исти текст равним гласом и прави се мртав. Бернард Шо? Ко би рекао.
После представе отишли на пијацу и тамо се зезали цео сат. (... 57 речи...)
У суботу (12) био Биљи рођендан. Отишао да погледам "Живјети од љубави", ваљда оно са младим Шербеџијом, о младој учитељици у некој забити.
У недељу у ДЦ-99 приказао своје, нико није одгледао до краја. Позив за фестивал никако да стигне. Поподне дошао Зака па сам му снимио Млинарца да скине акорде. После отишли код Васе па су њих двојица свирали, ја покушавао да се убацим са фрулом, није ишло.
Увече једва дочекао да она стигне. Спазио је издалека, вратио са пола пешачког прелаза. Прво смо грицкали сунцокрет, па је купила цигарете и ту рекох "не иде ми се у диско, прошли пут је било јако лепо а никад није лепо двапут узастопце", те одемо у (... 12 речи...). Наиђе Средљак са фудбалерима, враћали се са гостовања, поздравили се и кренули да тражимо своју клупу, да се не бисмо поздрављали цело вече. (... 56 речи...)
У понедељак стигао најзад да се испавам. У школи матуранти најзад почели да славе, а шести час су IV6.73 ишли у водоторањ да виде рачунар, вероватно онај исти легендарни ЦЕР што су нас водили још у основној. Тако нисам успео да је нађем али сам нашао Болдија па се нешто договарали за "Мназ". Ћале положио први испит из четврте године, али вуче математику из треће.
У уторак се нашао са Болдијем у седам ујутро, ишли нешто до редакције месног листа и... огребали се за пакло спајалица (!). Онда отишли до штампарије и предали материјал за лист. Одатле сам отишао у књижару код Р. и купио највеће хитове од Саје и Гаје - и наравно, има две-три ствари које су им, онако, без везе, и с друге ствари фале две-три много важније ствари. Тако се праве ти албуми, да увек има нешто за још који.
Купио и једну касету филма, пошто сам напокон потрошио ону велику ролну од 17м. Та ме извадила финансијски баш, јер је ринфуз па је упола јефтинија. То сам у мраку премотавао на касете, све сецкајући крајеве на како треба, и извештио сам се поприлично. Правим паре да имам ако Рудолф донесе тај стерео магиш.
У уторак увече био са њом испред библиотеке, наишао Поп па узео кључеве од клуба. Чекали га цео сат па ништа.
Него током дана наиђе ЖГЉ у учионицу па каже
- ко се разуме у музику
- ево Оли Бој пева
- ја свируцкам у фрулу
- треба да се носи клавир из зборнице у библиотеку.
И ајде носимо клавир, и латинац нам помагао и кад смо му испустили страну с клавијатуром на папке није ни бекнуо, носи неке опаке баканџе, ништа му није. Сметале педале па сам се завукао под клавир да их одшрафим, и кад сам се усправио, коса још под утицајем теже, а испред мене диша.
- него кад ћеш ти да се шишаш мало?
- што, зар мора?
- па ти као председник омладинске организације
- па и ако сам председник, нисам ништа посебан, једнаки смо
- ти треба да пружиш пример (да ми је ово споменуо насамо, свашта бих му рекао) а и те зулуфе да мало скратиш
- зулуфи су ми на личној карти
- нећемо сад да мењамо личну карту и да се убеђујемо. Ошишај се и готово.
Значи тако, пичка ли ти материна. Нека си члан СК петнаест година, ма нека си и стопетнаест, и да си још трипут директор, ја више не верујем у ђачко самоуправљање и ни у који курац. Ако смо и најбоља гимназија у земљи, не морамо да живимо као Спартанци. Нема екскурзије, добро нек нема. Али за ово, остајеш ми дужан.
(како се завршило с моје стране писаће овде; са његове стране се завршило кад сам матурирао. Он сам је, пак, завршио тако што се пијан враћао од швалерке и пао у реку и удавио се, сутрадан су нашли већ надувен леш негде низводно, но то је било ваљда осамдесетих).
Посебно ми дужан остаје ЖГЉ, ђубре подло. Он је ово наместио. После, кад смо се вратили у учионицу, узео још да ме зајебава, ал' њему сам вратио равном мером, исто онако увијено за "ко разуме, схватиће" као што је и он мене.
У среду још сликања, увече са њом до клуба, а тамо сви чекају, нико нема кључ. Немам ни ја, разлаз. Станемо под оно дрво на углу и зезамо се скоро сат, па разлаз и ми.
У четвртак, матори у Новом Саду. Слађа требало да дође да видимо шта ћемо око њене ситуације - Пајсаћ јој већ други пут дао кеца из ОТОа јер ју је видео у Централу како пуши и пије. Тј пушила јесте а за пиће му се учинило. И да је рекао да је видео беле мишеве исто бисмо му веровали. Будалетина. Зајебава га у селу ко стигне, па мисли да за узврат он може овде кога стигне.
Од ње сам телефонирао у Нафтагас, њихов председник није ту, излет се одлаже за трећи.
У школи и разредна, Троскок, узела да подјебава за шишање, очигледно ју је напујдао диша, с тим што њој могу да одвратим - "ако сам председник нисам црна овца", "ја сам дошао овде у школу да нешто научим а не да се шишам".
После школе кренемо а не знамо куд бисмо. Прођемо кроз онај шипраг иза поште и изађемо на неку трећу страну, а одатле парк најближи. Седнемо негде код споменика и чекамо мрак. Договорили се да је уторком преподне спремам из матиша за трећи. Рече на крају да ће да бари ЖГЉ да ми закључи пет. Не вреди, кажем, њега зову човек без к...арактера.
Спомиње се: IV6.73, Биљана Лајковић (Биља), Болдижар Барваи (Болди), Борко Бошковић (Фурцула), Бранка, Васа Шанчев, Велинка Благојевић (Троскок), Власта Зарин, водоторањ, Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Средљев (Средљак), Грне, Давид Јамачек (Кале), Дом омладине, Драгана Витас, ДЦ-99, Живорад Г Љубишић (ЖГЉ), Здравко Сметовачки (Воза), Јован Зданић (Јозда), Јошко Чобзанин (Чомбе), Марко Поповић (Поп), Мназ, Оливера Стојановић (Оли Бој), Радисав Пајсић (Пајсаћ), Радослав Кајганић (Зака), Рудолф Охснер, Славица Тејин (Слађа), фрајер, Честић, шећерана, шушкавац, на енглеском