01-II-2021.

Деветнаестог су ми се распале наочари за вожњу. Нисам их нешто много акао, стварно су само за вожњу и ван футроле их остављам само кад идем у дућан па се одмах враћам. Сутрадан је требало да идемо за Београд, па ајд брзо у град, да ми наместе. Успут сам понео и оне са спрата, којима су изгребана стакла, да ми направе нове за читање. Свратио и до оне месаре код Руже и узео добар комад сланине за Лену, комад шваргле, домаће кобасице, једну печеницу. Зимске радости.

Сутрадан сам их на брзину покупио (ушао колима у подземље, нисам од 1994.) па смо кренули за Београд. Онда је јавила да смо заборавили сланину, те сам направио налево круг и вратио се неких 4км. Већ је била на улици са цегером и девојчицама, примопредаја је трајала десет секунди. Стигли смо на време јер није била нека гужва, лепо време, не превише камиона, могао сам и да нагазим педалу. Ово и није најдужи маневар због сланине, 24-IX-2018. је било јаче.

Милан је оперисао нос, сад је већ скинуо фластер. Још је помало отечен и нешто шмркће, али каже да му је већ сад боље него пре. Ломио га је три-четири пута, ово му је требало, а што каже Лена, има пара па ајде. Видели смо и веренички прстен. Нина је опет мењала гумице на зубима, постепено јој долазе на замишљено место.

Двајстрећег јануара смо опет нешто ишли у набавку. (... 64 речи...) ових дана сам најзад прешао на то да прво пишем на српском па онда преводим на енглески и некако ми се више свиђа тако, мада је зајебаније за превод). Пробали смо прво у Идеаи на месту бившег Радијатора, тј у радњи за самоградитеље одмах поред, тачно прекопута од сервиса где ми раде кола. Немају али су ме послали у нови "Челик плус", у улици код бившег Багера. Е они су га имали, с тим што сам заборавио да узмем и плин за њега, па смо прво прошли накратко кроз Лидл (иста улица) па онда опет тамо по плин.

Шкрба је направио феноменалну монтажу - у једну од фотака са последњег окупљања расејаних од 13-VII-2019. убацио је Бернија Сандерса, како га већ убацују свуда. Што да ми будемо последњи.

За двајспети сам реактивирао блиц, јер коликогод да је светло код Борчета (36. френдз парти) добро и јако, толико је и оштро па се младим дамама јаче оцртава рељеф на лицу; овако је мекше. И укапирао сам зашто ми батерије у еос70 трају краће - од некадашњих 800 снимака по пуњењу сишло је на 300 - и то није пало постепено него некако нагло: јер сам аутоматско искључивање пребацио са два минута на осам, да би држао довољно дуго кад шкљоцам даљинским. Искључи се ако не шкљоцнем бар једном у два минута... А овако ради осам минута у празно после сваког снимка.

Нисмо остали тако дуго овог пута, нит' се нешто важно десило. Драгана је опет села поред ње јер је моја страна окренута леђима ка тераси, коју повремено отварамо да изветри дим. Боји се да је не увати у леђа. Тако је имала стерео галаму кад она крене да се надвикује са Борчетом. Он је опет спремио гравче на тавче, и гомилу ситних грицкалица, некакве крекере и пола киле ољуштеног печеног сунцокрета. Нашли смо истог таксисту од пре месец дана, каже познао је глас. Спомињали смо успут и Грнета и покојног Бештару.

Двајсосмог је опет скувала царски пасуљ за три дана, овог пута са кнедлама, баш по мом укусу, мало тврђим. Обично за то узмемо једну буткицу (као коленица али сечена мало вишље па има више меса; није ни то сољено и димљено као некад, тек довољно за укус), међутим овог пута су била ребарца. Кости су биле довољно кратке па није морала да ради тестерица. Јели смо га и сутрадан, али трећи дан (прекјуче, 30.) реши да прескочи, па направи шпагете. Са пасуљем обично и прескочимо трећи дан па га докрајчимо четврти, међутим тај четврти пада у недељу, па ипак боље супа и пилав ("овај батак ћурећи" - "који батак ћеш рећи?") а пасуљ данас. И даље одличан.

Кокошке још слабо носе, буде дана са по једним или ниједним јајетом, али сад већ чешће буде по два или чак четири. Дужи се дан. Често прави палачинке, па ће најзад једна тегла пекмеза (од јагода, из ваљда 2016.) да се поједе сва. Обично поједемо мало више од пола па заборавимо остатак, и стекне културу.

Јуче сам се кратко али темељно попичкао са Шиметом на Бурундију око... он није читао шта сам написао, само је приметио да опет нешто кењам око значења речи (јер је дежурна Далматинка за рекурзију рекла инцепција, и навела да то значи и то у тамо неком речнику, јер након 15 година полуписмени амерички средњошколци претегну над дефиницијом датом у самом филму), дакле граммар нази итд итд, кажем му да ме изнервирао, а он се тек онда попишманио, од чега сам прочитао само прву реченицу и баталио. Следи бојкот ћутањем, тј нећу више да пишем тамо, ако треба да имам комесара за вратом, зајеби, више није забавно.

Јутрос свратио до Бурундија (сад већ скоро цео дан само читам) и нашао овог. Даска на којој седи повезује степениште, однедавно бивше, главне железничке станице и новопрерађеног трга са спомеником Стефану Немањи на жиру, фали веверица. Осим самог споменика, који је ем импресиван ем кич (и погрешан, има једна фреска са његовим ликом и не личи уопште, ово је мешанац Гандалфа и Цара Душана након погане журке), морали су да изгурају саобраћа уз ивицу па је гужва још гора него пре, и притом сфушерили као и сваки пут, те свуда исте камене плоче им испадају већ након једне недеље. Поврх свега нису мислили на везу са зградом, па је задња страна трга, ка станици, пола метра виша него што је била, и онда одједном ил се спуштај ил прескачи... што су решили овом даском. Одлично место за једног Бернија.

Вечерас био 37. френдз парти, пио се тутифрути из 2016.

Трећег сам разменио пар порука са Меланијом, да јој објасним како је дошла на тај једночлани списак имена која се не помињу. Одговорила је брзо и кратко, најавом опширнијег одговора, кад стигне. Најавила то по темама, с тим што је трећа "плаветнило косе", што ми је одвалило дежа ви у моменту, ал' не знам какав. Да ли сам то ја рекао, шта је то било? Ајд видећемо, кад буде.

Баш лепо време, ишло и до +14, још једна од оних блесавих зима. Четвртог и шестог ишли бицикловима до Спрингфилда са девојкама. Келнер већ зна "два топла неса", док будемо прешли на хладне биће неко други уместо њега. На пуш паузу више не идемо у авлију, газда закључава јер му праве неред тамо, него ајд напред. По овом времену може напољу и да се седи. Ово шестог је било и неког друштва, нека клинка, у два-три погледа слична Анити. Испостави се да је месец старија од њих, не делује ситна, а у ствари јесте нижа од њих. А ми мислили да су оне ситне, јер смо навикли да су осталих четворо баш били крупни првих година.

Задња десна на комбију пушта, материјал точка постао порозан, нема такав да се купи, бемлига. Сад већ испусти за два дана.

Седмог јој понестало надахнућа за ручак, па је Нина скувала неки свој крими чикн, баш добро испало.

Осмог су девојке инсистирале да се попну још два-три степеника изнад уобичајена три-четири, па је већ било преко оне границе где још можемо да их ухватимо ако случајно саплету једна другу. Биле добре фотке.

А увече је било и лудих фотака, 38. френдз парти. Код Драгане смо остали до три ујутро, било баш добро. Понели смо лањски тутифрути из другог балона (онај из првог нам се није свидео), тестирали смо га у суботу, ваља. Отишло је и три или четири литре розеа. У неком тренутку је Борче почео да пушта музику са телефона, па је Драгана пала у севдах и угасила светло, па смо направили солидну серију уз светло из предсобља и из њеног и мог телефона. И, трећи пут, исти таксиста. Више ни не морамо да му кажемо куд да вози.

Деветог, око ручка, прво Киш па Јан јаве да је умро Џеф. Рак, у 47. години. Оно, знали смо да га то чека, мада опет те изненади, могао је тако да жутује још ко зна колико.

На Бурундију и даље не пишем. Ако може сликом ок, ако не, ништа. Са Бјо сам стигао до пред крај 1973. с тим што сам прескочио период од марта до септембра, те свеске изгледа нема, или сам је некако затурио. (нашао, била се слепила уз роковник који сам користио као свеску за све у четвртом)

Једанаестог је нокли Е5 био 10. рођендан (у ствари 22. или чак 27... није битно).

На УбикАгора идем редовно... у неку руку. Већ друга година како не плаћам претплату, јер Алфонс упорно одбија да прихвати да је то баг што ме софтвер редовно избаци кад се на серверу ради неко одржавање (бекап или шта већ). Ај' што ме избаци, избаци ме и Бурунди и сваки други форум, али што ме не убаци аутоматски назад кад се то заврши, него ем ми све поруке до тог тренутка прогласи за прочитане, ем морам да се улогујем испочетка. Тај аутоматски повратак савршено ради на јебеном Бурундију и његовом бесплатном софтверу, чак тачно зна које сам прочитао а које нисам, а Алфонс пак баш живи од тог свог, штавише већ је продао фирму и задржао права итд. И тако кад ме избаци, мрзи ме да проверавам да ли је готово, уме то да потраје, него затворим страницу па кад се сетим. Ево сад од 5. јануара па до 2. фебруара нисам навраћао. Зачудо, сад ме већ десетак дана није избацио, није ваљда да је поправио, па нема ни две године откако гунђам (а ко зна кад је то почело).

---

Спомиње се: 24-IX-2018., 13-VII-2019., Алфонс д'Алшембер, Анита Џенифер Бергер (Анита), Багер, Бјо, Бурунди, буткице, Владимир Себешћен (Бештара), Градивој Шкрбић (Шкрба), Грне, Драгана Витас, еос70, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Киш де Кок, Малиша Борковски (Борче), Меланија Тисаревић, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), нокла, пекмез, Радијатор, расејани, Ружа, Спрингфилд, УбикАгора, френдз парти, Челик, Џеф Гирни, на енглеском