Увече (... 3 речи...)... ништа, цео дан.
Субота, сунчано, све лепо. Каже (... 6 речи...) да дођем... ал' она нема шести час. Ма, могу и ја да немам, то што се тамо ради ионако све већ знам... И не, ипак ме некако убедила да останем код Соње и практично преспавам час. И нисмо се после ни видели.
Увече сам радио слике за њену краву (тј Ђенђику).
У недељу сам однео Моравин магиш до Дома омладине па пробао да снимам Па шта онда, звук за будући филм. Одушевили се снимком. Ал' сам рекао ако не измисле траку у догледно време, снимам нешто друго.
Поподне "Гоја" са Оливером Катарином, ваљда на првом. Пред крај наишла Слађа па јој пуштао Јосипу. У 18:00 брза клопа и тутањ. Зловољан због синоћ, нисам се ни обријао. Нацртам се испред Пролетера. Први наиђе Чарга и почне да ме дави како су они играли фудбал против "Пролетера" (градског тима), изгубили са 6:4. Ње нема. Дођу и остали, дође и Хазим са капљицом и румом. Рођендан му... у име руље му уручим имагинарну азбуку где је његово слово на првом месту. Одемо у диско, пијуцкамо већ трећи круг, ње нема. Срећом Гаша је спази, каже "дошла ти је она твоја чупава". Убрзо сам је и нашао. Одемо да честитамо Хазиму и да потегнемо (нестало већ вина, прешли на рум). (... 3 речи...)
(... 34 речи...) наиђу један од старих диџејева и његов брат са рибама. "Како ти смеш да залазиш у мој крај? Где ти је пропусница?" "Ево је" (покажем на њу) "само пази где лупаш печат". Чак сам и позајмио бицикл од њега. Стигао кући за 20 минута.
(... 20 речи...) Сутрадан сам на одмору имао нешто са Фурцулом па сам прво то завршио с њим (мора да је било нешто око новина), а онда се вратио до ње(... 24 речи...).
После школе одгурао онај бицикл. Идемо тако, киша скоро стала, ал' нека госпоја испред нас држи отворен кишобран. Кренем ја наглас
- ја мислим да киша не пада
- и ја мислим
- не падају ни секире
- ни мале бабе
И стварно после пар корака ова склопи кишобран. Окренемо онда на "ала пљушти", ал' није се дала збунити. Или нас није чула.
Предам тај бицикл, отпрати ме на бус, уђем и после пет метара вичем мајстору да ме пусти - погрешна линија.
(... 66 речи...)
Те тако прође и тај понедељак.
Уторак, 27. У школи хаос, Радоја прекраја распоред, па нам Марко Бозон дошао двапут. После школе отишли до поште да пошаљем писмо Грексу. Наследила џепни сат, ћале га користи само кад иде на пецање.
Политичка школа се полако осипа. Прво су спојили путничко и зрењанинско одељење, а сад су и спојили то са мађарским. Бар ћемо тамо седети заједно у клупи.
Слађа поручује Грексу да хоће да се појебе с њим. Зезање или не, неће се никад знати. Највероватније није, осим ако затреба.
(... 46 речи...)
Увече нешто у клубу, добили нове пројекторе, један за 8 други за супер 8, најобичнији Луч али има тињалицу која ради као стробоскоп, па може да се угоди брзина. Ветар убиствен.
У четвртак отишао до Нафтагаса да се договарам са њиховим председником омладине. Заказали радну акцију за недељу, велик посао завршили. Пре часова држао састанак са својим председницима, нисам их баш много нахватао, али је било кратко и ефикасно. Онда ишао са Босом по одељењима да објављујем за ту радну акцију, па после цео час одмарао грло. Онда кренуо са Фурцулом да продајемо "Мназ" (оне четири фотке су изашле, али је он практично сам саставио лист). Дизајн и слог су очајни, мене срамота, објашњавам људима како је то испало. ЖГЉ направио забуну, па је Марко Бозон објавио да немамо шести час, а онда се овај појавио и хтео да га одржи. Требало је да идем до Дома омладине да објасним Па шта ондама какав то филм треба (онај стан у Београду код певачеве тетке је недоступан, јер њен син има заразну жутицу)(хаха), ал' сам решио да сачекам (... 46 речи...).
У петак је требало да се скупи редакција да се испосвађамо око овог броја што је Фурцула сам сложио.
Троскок запржила чорбу Бакију и Манџи, биће повуци потегни.
У суботу (31.) нисмо излазили, само стајали мало у граду после школе и договорили се за сутра. Првомајска радна акција, али првог априла.