20-V-1973.
Пре подне био до ДЦ-99, увече се нашао са њом, баш се била нешто лепо обукла у нешто као сафари. У диску нам било досадно (... 45 речи...).
Сутрадан кренула ствар са "Мназом". Писмени из нацртне.
У уторак (22.), ево ње на бициклу, са свескама. Радили смо праву и линеарне функције. (... 17 речи...) То вече су они имали матурски бал (чујем да им је Пајсаћ певао, и то неке мексиканске) а ми у ДЦ-99 прегледали филмове за фестивал. Имамо десетак, од чега пола ваља.
У среду застој са "Мназом", јер је Болдија немогуће наћи. Увече се ћале касно вратио па нисмо могли колима до њега. Отишао код њега сутрадан и договоримо се за сутра увече. Отишао у штампарију по прве отиске, па кући да клопам, па опет у његов крај да снимам (ваљда оно на ливади тј пољском аеродрому). Тамо се нешто зезао са Кидом, па смо се скупили код Болдија и скрпили лист - маказе, лепак. Вратио се његовим бициклом око поноћи.
У петак џабе улаз у Дом, свирају "Еукалиптуси" (да то није опет неки Грнетов бенд?). Отишле две литре вина.
Ујутро ме касно пробудили па сам без доручка одлетео у варош. Пројекција нека, одложена за суботу поподне. Трагао два сата за жиријем, безуспешно. Вратио Болдију бицикл. Предали коректуре па да се сложи и може да се штампа.
У суботу као такмичење општинско, а немамо ни основни прибор. Три сата паклене јурњаве мотоцикловима по градским сокацима и онда на брзину развијање филма... Иначе, екипа: један буцов, директорски син, из IV6.73, Бештара (јер имају мотоциклове), један клинац као радиоаматер и ја као фотограф, а задатак је да се гониометријом нађе предајник (у овом контексту лисица), да ја снимим фотку екипе са радистом, онда на брзину развијем то и предам ваљда сув негатив или влажне контакт копије. Развијање у торби, испод шаторског крила. Ма... три месеца нећу да видим мотоцикл.
Поподне те пројекције. Упознао се са суботичком екипом. Водио их у клуб итд. (не сећам се ничег) Онда водио неког њиховог у Дом да купи вина, ал' сам нисам улазио јер сам био мртав уморан. Да сам знао да је она унутра, бих ушао.
У недељу (27.) била нека свечаност, додела медаља - такмичење КМТ као и обично. И наравно опет камера у шаке па снимај, па се на наших 5000 вати додао још и Сликер са својих 2000 и успели смо да избијемо осигурач. Видео гомилу руље које знам са такмичења ранијих година, чуо вести о којекоме, зезао се нешто са оном Д. и онда видим једну из IV6.73, значи писмени је при крају, сад ће и она да изађе. Нађем је, проведемо сат у граду, растанемо се и договоримо за увече.
Поподне стигао да се испавам.
Увече се нашли у граду, одемо у диско, ал' пошто се ничег не сећам (десет дана касније, кад сам записивао), вероватно ништа нарочито. Пратња до куће је потрајала, застали смо на више места, био сам толико жедан да ми је на крају изнела бокал воде. После сам нашао и један исправан јавни бунар код ње у крају, на самој Грошу. У повратку срео В. оргуљаша из Паштаонди па наклапао с њим неко време. Онда у центру ми маше неко из црног шкодилака, кад оно Болди. Договорили се још нешто око листа, па сам онда на пешачком мосту срео Попа... и тако стигао кући у 2:30.
У понедељак опет ми је она као ђак - прошле недеље смо бистрили тригонометрију, а сад праву до ротације координатног система. Поподне ишао са часова у штампарију, договарао се нешто са радницима. Вреди причати са графичарима, они су увек били најсвеснији део радништва.
У уторак ми је туширала цртеж из нацртне (добили смо после 3+ за то). Мало сам је задржао после, ал' бака је могла да наиђе сваки час.
То вече стојимо испред пролетера Милица, Ј.Б. и ја и таман да кренемо, дође старији брат једног из VIII2, уручи ми црвени каранфил, каже то је од једне рибе која би да се упозна са мном, да поразговара, да... Кажи јој да сам ја скоро ожењен човек (како рече Гаша), да сам заузет бар до септембра а можда и дуже... Цвет сам задржао, лепо је понекад добити такво признање.
Убрзано радим слике за паре и упоредо се дописујем са Меланијом. Биће нешто од ње. На овој фотци је Оли Бој, она је баш била муштерија и трудила се да добро изгледа. Често би ме само спазила како носим регулу и одмах би се нацртала са „ај ме сликај овако“.
Бандера, рупа у бетону, мајсторска шупа у позадини су ту били само привремено, остаци од лањске реконструкције школе. Већ наредне године ће рупа да се избетонира, бандера нестане а на место шупе ће да никне нова фискултурна сала.
У среду (30.) отишли у биоскоп, "Џо, и то је Америка". Изашао из школе са Возом. Она се појавила тачно на време. Купили одма карте. Бунарим се да видим како стојим са ловом (сликао други пет тих дана), да видим да вечерамо у Трпези. Нит сам успео да је убедим, нит је хтела да каже зашто неће, нит сам успео да нађем карте - изгубио их док сам се бунарио - него смо отишли негде другде на бурек. За карте - познала нас касирка па смо прошли. (... 12 речи...)
У петак (1.) некаква прослава у Змају, Боса рецитује, наравно, Микину "Војводину". После отишао у Нафтагас и средио и за ту екскурзију. Поподне трговина навелико, слике, слике. Изашао и тај број "Мназа", сви питају ко је писао "Хор". До данас (2021.) то зна једноцифрен број људи. Увече са руљом код Пролетера.
У суботу (2.) сликао свој разред, тј и ја сам на фотци, шкљоцнуо нас уметник. Предњи ред Биљана, Слађа, Бајче, Оли Бој и ја, босоног. Стварно сам тог дана дошао бос, да ли за опкладу или штоса ради.
У недељу и та екскурзија са Нафтагасом, нисам записао ни где смо ишли, ал' ако је једнодневна, вероватно нисмо ишли далеко, можда на Тису или где већ имају одмаралиште у крају. Пијуцкао ту и тамо, убацивао идеје некој клинки из првог (има лепог света по нижим разредима), излет ко излет.
Стигли у град увече у пола осам, правац диско да се испишам. Наишла убрзо и она, на штиклама (!), са Маришком, која је свом типу увалила још већу штиклу. Био сам расположен и још увек за толико при лови, па сам узео два пива. (... 7 речи...) и зевали, зевали. На крају признамо пораз и одемо да негде оџоњамо петнаестак минута. Одемо на брод (тзв. Титаник, испред суда), она пиво ја рум. Споро нешто иде то пиво. Па, хладно је. Протрљај га да се загреје. Онда сам спазио како на другој страни реке један пајкан и још двојица проваљују у економску школу (!), па сам питао лика за суседним столом да ли уме да објасни ту појаву. Он је нешто лупио и на томе се завршило.. ал' је испало (... 29 речи...).
После сам је опет носио уз степениште на пешачки мост код капетаније, а за низбрдо се клизала стазом за бициклове. После нисмо могли да се сетимо да ли је њен бивши имао сиво или браон одело. Договоримо се да у уторак буде исто тако добро расположена.
Спомиње се: IV5пп, IV6.73, VIII2, Биљана Гргуревић, Болдижар Барваи (Болди), Босиљка Шаин (Боса), Веља Бачикин (Бајче), Владимир Себешћен (Бештара), Гаврило Ташков (Гаша), Грне, Грош, Дом омладине, ДЦ-99, Здравко Сметовачки (Воза), Змај, Золтан Кадар (Кид), Марко Поповић (Поп), Меланија Тисаревић, Милица Зубатовић, Мића Брашин (Сликер), Мназ, Оливера Стојановић (Оли Бој), Радисав Пајсић (Пајсаћ), регула, Славица Тејин (Слађа), Трпеза, шкодилак, на енглеском